Novi blog jednog Hercegovca u Beogradu: „Ljudi moji, pa dan traje 24 sata!”

E samo mi reci kada stižeš još i da pišeš? Nekoliko varijacija istog smisla i pitanja upućenog meni od strane baš bliskih osoba, a nakon nenajavljenog i iznenadnog startovanja ovog bloga.

Time-to-Start

Tekst: Božo Vukoje
Pitanje koje sam i sam sebi postavljao više puta, još pre tog “ključa u bravi”, odnosno prsta na tastaturi i udarenog prvog slova. Pitanje na koje, uz sve moje moždane napore, imam samo jedan i jedini odgovor – ljudi moji, pa dan traje 24 sata!

Spavati se može i 7h, ne smem reći i manje od toga. Raditi se može i 9, sve sa onim prosečnim prekovremenim satom što ga privatnici gledaju i računaju kao da je 5-ti ili 6-ti, a ne 9-ti ili 10-ti u toku dana. Ok, to je 16h. Do 24 je ostalo još 8h. Super, haj`mo 3 galantno otkinuti na neke svakodnevne neizbežne obaveze i naravno – odmor. Ostalo je još 5 komada! Auu, šta ćemo sa njima?

Nastavak teksta pročitajte ovde:

 

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: