Vesna Dedić: Šteta što nisam nasledila majčinu hercegovačku lepotu!

 Popularno TV lice i uspešna spisateljica otkriva kako žene treba da se za svoju sreću bore znanjem i intelektom. Kaže da joj ne smeta etiketa “lakog pisca” jer je diplomirala svetsku književnost. Objašnjava da je napustila RTS kad su iz ove kuće odbili koncept za njenu emisiju “Balkanskom ulicom”. Smatra da je danas sve više onih koji gledaju da odu iz Beograda nego onih koji u njega stižu sa željom da uspeju u životu…

 

 

vesna

 

Izvor: Informer.rs
Tekst: Dejan Katalina
F
oto: Novosti.rs

Vesna Dedić, Crnogorka u Beogradu kaže da je od od oca vojnog lica nasledila ljubav prema rečima, učenju i usavršavanju, ali i fizički izgled. Jer, kako reče, njena majka Hercegovka bila je velika lepotica i Vesna smatra da njenu lepotu nije dostigla. Očigledno je da su crnogorski geni bili dominantniji.

Ona je autorka je i voditeljka kultne emisije “Balkanskom ulicom” na RTS, ali i jedan od najtiražnijih pisaca u Srbiji i Crnoj Gori. Pored toga, ona je majka trinaestogodišnje devojčice i žena-borac koja predstavlja uzor mnogim ovdašnjim pripadnicama lepšeg pola. Prvi utisak kada je vidite uživo jeste da je veoma visoka, da ima noge do ramena, da je zgodna i da joj je frizura neukrotiva; kao i da joj nikad ne biste dali godine koje ima, a ima ih četrdeset i šest.

Nakon fotografisanja u jednom od luksuznih apartmana u beogradskom hotelu “Moskva”, piće smo pili na galeriji istog mesta, okruženi žagorom veselih podnevnih gostiju razne dobi i zanimanja. A pričali smo o gotovo celom Vesninom životu, s akcentom na temi za koju deluje da je ekspert – ljubav.

  •  Glavna tema tvojih romana je ljubav, kako se ona praktično odslikava u tvom životu?

– Ja sam privilegovan novinar, žena i pisac koji već dvadeset i pet godina živi od pisanja i pričanja o ljubavi. Ključno pitanje za sve goste u mojoj emisiji “Balkanskom ulicom” jeste – koji trenutak sreće i koji trenutak tuge vam je obeležio život. Sve vreme tokom emisije pričamo o ljubavi prema očevima, braći, sestrama i majkama, koje osećaju najveću tugu ispraćajući na železničkoj stanici svoje sinove i kćeri kada krenu na fakultet u Beograd; majkama koje im svake nedelje pakuju sarmu, zeljanicu i ajvar da im deca “tamo daleko” ne budu gladna. Pričamo o pismima koja su poštom stizala od roditelja, prijatelja i devojaka, a kojima se oni danas smeju. Pričamo o devojkama koje su moje goste ostavljale ili su uspele da uprkos svim nedaćama ostanu sa njima zahvaljujući baš velikoj ljubavi. U romanima pišem o raznim vrstama ljubavi. Takođe, u svom životu sam uspela da od osamnaeste godine živim isključivo u ljubavi. Kad sam došla na fakultet u Beograd, počela sam da živim sama i shvatila da moram da volim najpre sebe. Potom da volim ovaj grad, da bi on voleo mene. Ovom gradu sam podarila svoje najveće talente, vredno sam učila i radila, trudeći se da navike iz svog zavičaja ne namećem Beogradu i svojim prijateljima Beograđanima, već da od njega i njih uzmem ono najlepše. Kad sam volela i posle kada sam rađala dete, dala sam sebi samo jednu vrstu slobode – ako nekoga ne volim, onda sa njim ne moram ni da pijem kafu, ni da radim, ni da živim. Zbog toga sam često davala otkaz. Zbog toga sam raskidala veze i razvodila se. Sad kad se osvrnem iza sebe, jedine moje ispravne odluke bile su baš one koje su se ticale toga da li ću živeti u ljubavi ili ne.

  •  U svojim emisijama, kao što reče, podstičeš ljude da pričaju o svojoj intimi, a kako ti od medija čuvaš svoj ljubavni život, za koji je javnost jako zainteresovana?

– Nedavno sam izjavila: “Kome novinari sede na svadbi, sedeće i na razvodu.” Počela sam da se bavim televizijskim novinarstvom kao osamnaestogodišnjakinja. Sa dvadeset i jednom sam već vodila jutarnji program uz Baneta Vukašinovića, koji je tada, u staroj Jugoslaviji, gledalo šest miliona ljudi. To je bilo zaista veličanstveno. Tada štampa i mediji nisu bili zainteresovani za mene kao nekoga ko izlazi noću u diskoteke, što sam onda stalno radila, već za mene kao novo lice TV Beograda i pitali su me isključivo za stvari koje se tiču posla i televizije. Godine su prolazile, meni su se dešavale mnoge lepe i ružne stvari u privatnom životu, ali nikada o njima nisam pričala na vulgaran način pred novinarima. Nisam imala potrebu za tim. Već trinaest godina putem svoje emisije nalazim se u srpskim domovima u vreme ručka. Na desetine hiljada žena kupuje moje knjige, a na svaku kupljenu knjigu dođu još četiri čitaoca, tako da je to već ozbiljno “glasačko telo”. Dakle, kroz svoj rad predstavljam svoje emocije i svoja razmišljanja. Ponekad ispričam nešto o svojoj ćerki Lenki, ali ona već duže vreme ne voli da se fotografiše za novine, niti da se eksponira, a ja to poštujem. Ona sada ima trinaest godina i ne dozvoljava mi više ni da pričam o njoj. S druge strane, meni je četrdeset i šest godina i ne vidim da bi ljubavni život žene u mojoj dobi bio mnogo interesantan čitaocima ili gledaocima. Takođe sam zatražila od kolega da taj jedini segment koji je ostao moj ne diraju. I zaista ga do sada nisu dirali.

  •  Izjavila si da muškarac tvog života mora da ispuni “spisak zahteva”, da li se pojavio takav?

– Najbitnija stvar je šta se nalazi na tom spisku. Pre pet, deset godina izjavila sam da sam žena sa spiskom zahteva koji su jako teški i koje retko koji današnji muškarac može da ispuni. Ponekad mi se čini i da su nestali. U današnje vreme u medijima često viđamo da žene traže skupa kola, mnogo stambenih kvadrata, udoban život, malo guranja u karijeri, pomoć oko dece, ispomoć u kuhinji… Moj spisak zahteva je i dalje isti kao kad sam imala trinaest godina. Tada je moja simpatija morala da ima lepe oči, široka ramena, da je duhovit, da mogu satima da pričam s njim, da kada smo u atmosferi gde su muzika i veselje budemo najrazigraniji i najnasmejaniji par, kada sam tužna da mogu da mu stavim glavu na rame i osnovno – da mi daje slobodu i da ima ogromno poverenje u mene.

 

  •  Da li je neko uspeo da ispuni stavke sa tog spiska?

– Neću ti reći (smeh).

  •  Pored uloge majke, TV ličnosti i pisca, kako pronalaziš vremena za sebe i za druženje s prijateljima?

– Sve ja nađem. Mada, moram da budem iskrena i priznam da imam više vremena za svoje dete i za svoje prijatelje i ljude koje volim od, na primer, radnice koja radi za kasom u nekom megamarketu. Žena koja ima radno vreme od devet do pet može svoju decu da vidi ujutru, onda mora ceo dan da radi pod pritiskom nekog šefa ili gazde, zatim se mrtva umorna vraća kući oko šest, podgreva ručak, baca pogled na prljav veš i domaće zadatke… Malo je tu vremena za neki aktivan odnos s decom i porodicom. Dok sam bila devojka, deset godina sam mnogo radila – bila sam na RTS od jutra do sutra. Nekad sam spavala samo po sat-dva. Zato sam svoje tridesete dočekala kao žena koja je ostvarena u poslu i može sebi da dozvoli privilegiju da dolazi kasnije na posao, da na miru pripremam svoju emisiju, te da pritom imam dovoljno vremena da pišem romane i budem na raspolaganju svom detetu. Moja Lenka nema osećaj da je njena majka prezaposlena žena, iako sve vreme radim tri posla.

  •  Žena si sa mnogo iskustva, da li ti je to iskustvo više donelo na poslovnom ili privatnom planu?

– Vidiš, mnogo ti je pametno to pitanje, ali sam izgleda ja glup sagovornik za takva pitanja. Kada radiš posao koji voliš, tanka je linija koja razdvaja poslovno i privatno. Jeste da izlazim iz kuće i odlazim da radim emisiju ili idem do štamparije da predam rukopis, ali o svojim sagovornicima i svojim romanima razmišljam i kada sam kod kuće, i kada pričam sa prijateljima, i kada idem na pijacu… Ne znam kako to da ti objasnim. Ali, mislim da je mene više obeležio privatni život i da sam iskustva iz privatnog život utkala u posao. Na primer, do Lenkinog rođenja ja sam bila odličan voditelj, sad mogu da kažem i maestralan. Bila sam odličan reporter koji je napravio niz reportaža iz celoga sveta. Međutim, intervjuista sam bila prosečan, zato što nisam osećala ljude i ovaj svet punim plućima. Onog trenutka kada sam postala majka i suočila se sa odgovornošću, pre svega sopstvenom, kad sam počela da se više krećem, da vodim Lenku u vrtić i školu, počela sam da upoznajem različite ljude, ne samo novinare i umetnike, i tako došla do novih životnih spoznaja. Kada sam kao zrela žena lupila par puta glavom u zid, shvatila sam da u životu nije sve onako kako nas uče mama i tata i da imam prava i da plačem i da kažem neću. Tada su se u mojoj glavi pojavile mnoge dileme o kojima sam počela da ispitujem i svoje sagovornike. Tako je nastala i emisija “Balkanskom ulicom”. Dakle, odgovor na tvoje pitanje je – više me je odredio privatni život.

  •  Važiš za jaku ženu. Postoji li trenutak kada se jaka žena slomi i zašto?

– Važim, a? To što važim za jaku ženu proizašlo je iz toga što ne kukam, ne izigravam žrtvu, malo je ljudi koji su me videli sa suzama u očima, nikada nikom nisam pogledala u oči i rekla: “Teško mi je”, nisam tražila pare na zajam, nisam tražila pomoć, niti ‘leba preko pogače… Ma, nikad ništa od toga! U tom smislu jesam jaka žena. Ali, slomi me hiljadu i jedna glupost. Recimo, kad kažem Lenki da uradi domaći, a ona mi kaže: “Neću sad” meni se srce cepa. Slomi me desetak šefova na RTS sa kojima nikako da se složim već dvadeset i pet godina. Slome me razne nedaće sa kojima se svi mi susrećemo. Najviše nepravda, laž… Više puta dnevno se osećam nemoćno. Pred samom sobom sam najčešće jako slaba. A to što me ljudi doživljavaju kao jaku samo znači da sam socijalno inteligentna (smeh).

  •  Koji savet bi dala ženama koje su, poput tebe, bivše supruge?

– Svojoj ćerki stalno govorim ono što mene vodi kroz život, a to je da jedino može da bude srećna ako je slobodna, a slobodan možeš biti samo ako si obrazovan i ako si vredan. U tom smislu, ako sam ja uzor nekim ženama, onda im poručujem da je moguće u ovoj zemlji biti slobodan, brinuti o svom životu i detetu i ne trpeti nepravdu nijednog šefa, niti bilo kog muškarca, pod uslovom da znaš svoj posao i da mnogo radiš, i da pritom umeš da ostaneš ženstvena. Mi smo kultura koja je vekovima mnogo više očekivala od muškarca nego od žena. Od njih se očekivalo da brinu o kući, o zemlji u ratu i miru. Žena je bila ta koja brine o deci i trpi. Mislim da žene ne treba da budu trpeljiva bića, već da uzmu život u svoje ruke, ali ne tako što će čekati da im to neki muškarac obezbedi, već da one same to učine.

  •  Kada si poslednji put prošetala Balkanskom ulicom i kako si se osećala?

– Često šetam Balkanskom ulicom, jer inače volim da šetam. To mi je jedan vid relaksacije…

  •  Uzbrdo il’ nizbrdo?

– Jao, više volim nizbrdo, ali često se parkiram dole u Kraljice Natalije, pa idem uzbrdo. Volim Balkansku ulicu i za nju su vezani mnogi važni trenuci u mom životu. Inače volim Beograd i bolje poznajem njegov centar nego Podgoricu, u kojoj sam odrasla. Međutim, Balkanska ulica je sve manje frekventna. Nekada su njome svakog jutra dolazili studenti iz Čačka, Berana, Podgorice, Leskovca… Vraćajući se sa raspusta. Danas zbog situacije u svim našim gradovima sve manje je porodica koje imaju novca za školovanje svojih sinova i ćeri u Beogradu. Tako je u Balkanskoj sve manje prolaznika koji idu od železničke stanice ka Terazijama, a sve više onih koji idu u suprotnom smeru i napuštaju Beograd i Srbiju.

  •  Možeš li da zamisliš razgovor između ovih koji idu nizbrdo i ovih što se penju?

– Imaju mnogo toga da kažu jedni drugima. Kad bi im ovi što idu nizbrdo rekli kako se trenutno živi u Beogradu, mislim da bi ovi što se penju odustali od penjanja i istog trena odlučili da energiju koja je potrebna za učenje i ostvarivanje karijere u Beogradu iskoriste negde daleko odavde. Da sam ja negde drugde uložila energiju koju sam za ovih dvadeset i pet, trideset godina dala ovom gradu, sigurno bih bila smirenija i bezbrižnija, ne kažem i srećnija.

 

 Dopalo mi se da budem majka

  •  Da li ti je žao što nisi vodila jutarnji program na RTS kad ti je ponuđeno, jer je tvoj tadašnji suprug, lekar, radio u smenama, pa nije ko imao da čuva ćerku?

– Ma, to sam ja pričala za novine. Jutarnji program sam radila subotom od 1991. do 2000. godine. Kada sam rodila dete, 11. januara 2001, mnogo mi se svidelo da budem majka i uopšte mi se nije vraćalo na posao, pa sam fingirala bolovanje, sve dok mi ga naprasno nije prekinula jedna iskusna doktorka. Kad sam se vratila na RTS, smatrala sam da jutarnji program treba da vode neke druge devojke, a ja sam već bila smislila koncept za emisiju “Balkanskom ulicom”. Predložila sam ga kolegama s RTS i tadašnjoj glavnoj urednici Bojani Lekić, koji su mi rekli da nisu zainteresovani. Mnogo sam se naljutila, dala sam otkaz i otišla na TV Politika, gde sam radila kao urednik kulturnog programa i vodila emisiju “Balkanskom ulicom”. To sam radila godinu dana, a kada je Tijanić došao na mesto direktora RTS, pozvao me je da se vratim i – Lesi se vratio kući.

 

Ja sam lak pisac

  • Smeta li ti što te svrstavaju u “lake pisce”, koji knjige prodaju na osnovu televizijske popularnosti?

– Ne. Prva ne želim da izbegnem tu etiketu i na promocijama odmah na početku izgovorim rečenicu: “Ja sam lak pisac”. Uvek dobijem aplauz i svi se grohotom smeju zato što na mojim promocijama sede profesorke srpskog, doktorke, učiteljice, bankarke… Dakle, visokoobrazovane žene i studentkinje. Ako one vole lake pisce, ja ću da budem još lakši. Ako je TV voditeljka postala sinonim za glupu devojku, za to nisam kriva ja već neki drugi. Ne pokušavam da se borim protiv epiteta “lak pisac”. Kad vidim intervjue koje daju “ozbiljni” pisci koji su završili osnovnu školu i nešto malo vanredno srednje, uhvatim se za svoju diplomu iz svetske književnosti. Kada pogledate ko su čitaoci mojih romana, videćete da je reč o visokoobrazovanim Srbima i Crnogorcima.

 

Hoću da ostarim s tobom

  • Koju pesmu najčešće naručuješ u kafani i koja te rasplače?

– Mnogo ih naručujem, ali ima jedna koju najčešće tražim, zapravo svaki put kad sam u kafani, a to je “Hoću da ostarim s tobom” Saše Matića. Ta pesma me i rasplače i razneži.

 

(Redakcija Slobodne Hercegovine zahvaljuje Dejanu Katalini , uredniku u listu Informer na ustupljenom tekstu)

 

 

 

 

 

 

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: