Hercegovački ustanici (1): Vojvoda Petar Radović

Vojvoda Petar Radović-portret u kamenu (autor Biljana Ristić)

Ekskluzivno za Slobodnu Hercegovinu
Autor: Biljana Ristić 

Ideal (grč. idea, lik, ideja, zamisao, novolatinski idealis) uzor ponašanja ili krajnji cilj delanja; ono što je udaljeno od postojećeg ali može da bude kriterijum za procenu vrednosti postojećeg.

U filozofiji: najviša vrednost, najbolje i najviše bivstvovanje koje je svrha samom sebi; empirijski nedostižan uzor koji se ostvaruje ali nikada potpuno.

U psihologiji: predstava savršenog, obično praćena osećanjima poželjnosti.

U čoveku vekovima prisutna potreba za ostvarenjem ideala postala je genetski kod i obeležje mnogih naroda za dostizanje viših ciljeva.

Ideal za slobodom jedan je od najsnažnijih ideala svakog naroda ma gde se on nalazio. Pogotovo ako je taj narod bio pod vekovnim ropstvom i izložen surovom životu. Takvi uslovi iznjedre u jednom narodu najsvetije i najčasnije ideale i od običnih „malih“ ljudi naprave vođe i heroje, a narod kome pripadaju učine ponosnim.

Takva je Hercegovina, takvi su Hercegovci.

Takva je Nevesinjska puška- ustanak koji su organizovali i poveli čestiti ljudi- domaćini, sa idealom slobode, kome je narod Hercegovine dao puno poverenje krenuvši za njima.

Takvi su Zimonjić, Pavlović, Radović, DŽombeta, Kovačević, Tunguz, Baćević, Ljubibratić, Perović, Luburić i mnogi, mnogi drugi.

Stvorili su tri države a oni sami opet potpali pod ropstvo. Organizatori ustanka kažnjeni za slobodu, proganjani i oni , i njihove porodice. Ostavili su nam u zadužbinu nešto veliko, nešto čime se malo koji narod i potomstvo može pohvaliti – svesnost da smo njihovi potomci koji su u celom svetu prepoznati kada se kaže Nevesinjska puška. Ostavili su nam hod visoko uzdignutog čela.

Na nama je da ih ne zaboravimo i da ih uvek slavimo.

Jedan od načina na koji bi mogli biti objedinjeni, prepoznati i opet zajedno je projekat koji obuhvata izradu njihovih portreta na autentičnoj podlozi- kamenu, oslikanih u secco tehnici. Portreti su muzejskog karaktera sa istorijskim podacima i biografijom o svakom ustaniku.

To je mali doprinos mene lično, kao autora portreta, velikanima svog naroda i njihovom idealu slobode koji i danas svetli.

Prvi od do sada urađenih portreta. Vojvoda Petar Radović je pred vama.

 

Vojvoda Petar Ćetkov Radović 

rođen je u selu Bratač, kod Nevesinja,1832.godine. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve je postao 1859.godine. Nevesinjski Vojvoda je postao 1876.godine.

U vrijeme čuvene Nevesinjske puške bio je jedan od istaknutih oranizatora i vođa.
U tom ustanku protiv Turaka bio je na čelu dva ustanička bataljona: gornjo-nevesinjskog i donjo-nevesinjskog, jačine dvanaest četa. Takođe,  imao je učešće i u ustanku 1882.godine (uloški ustanak),Nevesinjskih Srba protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Umro je u svom Kifinom Selu 14.04.1907.godine.

Na njegovom spomeniku piše: “Svoj narod je ljubio, pastirski čuvao i u borbu vodio”.

bilja sponzori

 

 

(Kopiranje i prenošenje ovog teksta nije dozvoljeno bez pismene dozvole portala Slobodna Hercegovina)

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: