Trebinjski humanitarci: Čamcem kroz dobojske ulice!

Među prvima Trebinjci su se našli na liniji odbrane od poplava u cijeloj RS.

 
156
Autor: R. Mijanović
Izvor: Radio Trebinje

Kada je u HET-u u četvrtak zazvonio telefon za uzbunu, znali su da nemaju dilemu. Oko 23 časa, spremili su neophodnu opremu, čamce i sve ostalo i krenuli u pravcu Doboja ne znajući u stvari gdje idu.
U ekipi dvanaest ljudi. Rukovodilac Opšteg sektora Vojin Mrđa, šef ekipe Mladen Simović, i Rajko Valentić, Vlado Jokanović, Aleksandar Petrović, Đorđije Gudelj, Milorad Brković, Miko Miljanović, Vasko Gojković, Slađan Pudar.
A išli su zaobilaznim putem, preko Zapadne Hercegovine, Kupresa, na Prnjavor, i prema Doboju.
Nije ih spriječio ni gust snijeg koji je padao preko Kupresa, ni „Lada Niva“ koja se u jednom trenutku zaustavila u dubokoj vodi kod Prnjavora.
Na cilj, na obali Doboja, stigli su oko 10 časova. Ne časeći, ni jednog trenutka krenuli su u akciju.
Desetak hrabrih pripadnika Službe civilne zaštite Hidroelektrana na Trebišnjici. Naučeni na poplave u popovom polju, uspješni u borbi sa vatrenom stihijom, došli su u Doboj. Grad pod vodom.
Bukvalno iz automobila, bez trenutka odmora, asfalt su zamijenili dubokom vodom i nepoznatim terenom. Moćne mašine zamijenjene su sa čamcima.
Borba za Doboj i Dobojlije je počela.
„Sa nama u čamcu su bili vodiči. Nismo znali grad. I da je neko od nas bio malo duže u Doboju ne bi ga mogao prepoznati. To nije bio grad. To je bilo jezero. I voda koja je hučala i nadolazila“, kaže Slađan Pudar član HETove ekipe.
Voda duboka 2,3, 4 metra. Negdje i do drugog sprata., Kod crkve u Doboju bila je duboka više od tri metra. Kioske je vodena stihija prevrnula, automobili su bili posloženi jedni na druge.
„Bilo je situacija da je iz vode virio samo vrh semafora. LJudi su nas sa radošću očekivali. Dostavljali smo im vodu, hranu lijekove. Transportovali smo djecu, žene i bolesne…Imamo odlične čamce, bili smo opremljeni kako treba i sve je bilo lakše. Radili smo dva dana gotovo bez odmora. Prvi dan je kiša neprestano padala. To je bilo najteže. Drugi dan je bilo mnogo bolje. Već smo poznavali teren, a i voda se polako spuštala. Iz sata u sat je bila niža. I sve je bilo mnogo bolje organizovano. Kada se voda potpuno spustila i naš zadatak je bio završen. Čamci više nisu bili potrebni, a nisu ni mogli da se dalje kreću. Spakovali smo se i krenuli nazad u Trebinje“, kaže Pudar.

10359030_10203938968864985_4054396506222487047_o
U Doboju je bio i Lazar Vučković, sa Vatrogascima iz Lastve.
„U Doboju sam bio prije mjesec dana na jednom takmičenju. Taj Doboj i ovaj Doboj nisu isti gradovi. Apsolutni haos smo vidjeli. Kad smo došli, u potpunom mraku, kao u hororu blještala su policijska rotaciona svijetla. Kao da je rijeka tekla kroz Doboj. Kroz Maglaj smo prošli. Tu je tek tužno bilo. Bukvalno ljudi su se hvatali za kamione da im podijelimo hranu. Vjerujte bilo je jezivo“, kaže Vučković. On kaže da je riječ o katastrofi. Odlazio je u Bijeljinu, Zvornik, Doboj. Teško je svuda. I tužno.

10295062_10203938974985138_1683619976131668394_o
„U Bijeljini je bilo problema, ali kada smo mi bili najugroženija su bila sela u blizini Bijeljine. Ipak bilo je bolja slika nego u doboju. Grad je ubrzo očišćen. Problemi su na nasipu. Okolina Zvornika je ugrožena klizištima. Kuće za trenutak nestaju. Da nije tužno, bilo bi pomalo i smiješno kada mi je ispričao jedan kolega vatrogasac iz Zvornika da je u bašti posadio krompir i paradaiz. Klizište je cijelu baštu pretumbalo, tako da su mu se sada pomiješali i paradaiz i krompir. Vidjeli smo slike koje ostavljaju trajni pečat u sjećanju. Međutim, Maglaj je bio, najteži i najtužniji. Ne daj Bože nikada i nikome da se ovo dogodi“, kaže Lazar.
U Doboju su takođe bili Trebinjci dobrovoljci koji su nekoliko dana čistili ulice i zgrade od mulja i blata. Rekoše da je situacija u tom gradu je veoma teška, da su ulice prekrivene blatom. Čistili sudio oko dobojske bolnice i unutrašnjost bolnice zatim doma zdravlja, metadonskog centra, raščišavanje prilaznog puta do škole i škole “Vuk Stefanović Karadžić” i nekolika stanova i kuća.

093
Na prvoj liniji odbrane Šapca, Sremske Mitrovice, Obrenovca, Makiša…bili su mnogi Trebinjci . Studenti pretežno, ali i mnogi drugi.
Srcem i snagom mišića odbranili su „položaje“. I položili najvažnije životne ispite. Ispite humanosti, dobrote i čovjekoljublja. Sa desetkom.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: