Sveta Petka – vekovno saborovanje Vlasačana

V

lasače, najmanje selo na svetu koje ima crkvu proslavilo je svoju slavu – svetu Petku.

Liturgiju je služio protojerej Nikola Janković. Ispred hrama prisutne je pozdravio Dragan Drašković, predsednik crkvenog odbora Vlasača, a nakon liturgije u ime domaćina stotinjak gostiju je uz bogatu slavsku trpezu uz gusle pozdravio Pero Vuković. Zdravicu  je potom digao i Bogdan Grujičić,  jedan od najstarijih Vlasačana.

U ime gostiju domaćinima je slavu čestitao Vujadin Vuković u ime crkvenog odbora komšijskog sela Zagora, koji je domaćine pozvao na tradicionalno paljenje badnjaka ispred crkve svetog cara Konstantina i carice Jelene. Prisutne su još pozdravili ispred crkvenih odbora Milo Gudelj, Rade Kukurić i Dragan Aleksić.

 

Zahvaljujemo Slađani Šošo i Siniši Tasovcu na ustupljenim fotografijama i video zapisu

Gde su Vlasače?

Na putu koji je nekad bio glavna veza sa Ljubinjem, danas malo ko prolazi. Iako je nisko rastinje prekrilo livade koje su nekad služile za ispašu stoke, putnik namernik može osetiti pitominu koji su u ovaj kamen usadili njeni domaćini.

Mnogi će reći da se ovde nikako ne može stići slučajno. Ima i drugačijih primera. Pre nekoliko godina idući na hodočašće u Međugorje, a držeći se navigacije koja očito nije bila baš najpouzdanija, grupa japanskih turista obrela se kod hrama svete Petke. Moglo bi se nagađati  koja je to sila autobus najnovije generacije sa najsavremenijom navigacijom nekim čudnim putevima Gospodnjim dovela baš tu. Bilo kako bilo,  japanski turisti taj dolazak nisu doživeli kao grešku, već su se prekrstili pred pravoslavnim hramom.

Sama crkva podignuta je početkom 20. veka i od tada pa do danas okuplja porodice Draškovića, Grujičića, Vukovića i Kokića. Složnim radom i velikom energijom ova družina održava crkvu i groblje, a sopstvenim snagama je podigla i parohijski dom u kome su se i ovoga puta okupili sa svojim prijateljima, komšijama, kumovima. Parohijski dom su spremni dati na korišćenje lovcima, turistima, imaju svoj san o etno selu…

Struja je stigla do doma, ali za neki ozbiljniji zamah i eventualni povratak života u selo nedostaju voda i asfalt. Ovdašnji domaćini imaju dobru volju i energiju,  a na lokalnoj zajednici je da proceni da li bi makar nekom deonicom  asfaltiranog puta  mogla pomoći ove vredne ljude.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: