Sve bi bilo drugačije, da je ptičji grip harao pre sto godina…!

 Impresije o poseti Hercegovini iznose predstavnici zavičajnih udruženja Hercegovaca u Srbiji koji su početkom aprila u zajedničkoj organizaciji posetili rodnu grudu

Ekskluzivno za Slobodnu Hercegovinu
Piše: Svetozar Crnogorac
predsednik Kluba Gačana u Beogradu
Foto: Bojana Tabaković i Biljana Ružić 
 
 

kod spomenika

Na inicijativu Predsednika udruženja Hercegovaca iz srednjeg Banata Uroša Milojevića, dva prepuna autobusa iz Zrenjanina, Novog Sada i Beograda uputila su se preko Romanije i Čemerna da osete  miris i  toplinu hercegovačkog zavičaja.

Već prvo zaustavljanje u Gacku, poznatom po dobrim ljudima, ratnicima i intelektualcima,  bilo je više nego prijatno i  iznenađujuće za sve pomalo umorne putnike od desetočasovnog  vozanja. Kompletno rukovodstvo opštine na čelu sa načelnikom Milanom Radmilovićem, predsednikom skupštine Jovanom Kovačevićem, predsednikom KPKD “Prosvete” Radomirom Vučkovićem,  predstavnicima boračke i turističke organizacije dočekalo  je hercegovačke putnike u centru grada.

Iako se primicala ponoć sa velikom pažnjom saslušano je više nego nadahnuto kazivanje predsednika KPKD “Prosveta” Radomira Vučkovića ispred spomenika Save Vladislavića o najpoznatijim Gačanima: Savi Vladislaviću, Stojanu Kovačeviću, Bogdanu Zimonjiću,Svetom Petru Zimonjiću…

Priča o najpoznatijem Hercegovcu iz prve polovine osamnaestog vijeka, rođenom u gatačkom selu Jasenik, koji je dospeo do dvora Petra Velikog i Katarine Velike, čiji postaje najvažniji savetnik, čovek koji je iscrtao granicu između Rusije i Kine i svojom vojnom strategijom obezbedio više pobeda ruske vojske  nad Šveđanima  i Turcima, uvek je zanimljiva pa makar bila pričana i u pola noći.

O Stojanu Kovačeviću i Bogdanu Zimonjiću se nešto više zna jer ti  gatački vitezovi iz devetnaestog vijeka nisu propuštali ni jednu bitku u hercegovačkim ustancima protiv Turske, te se zbog njih i njima sličnim Hercegovcima  i urušila Turska imperija.

A za Svetog Petra Zimonjića se ni danas ne zna gde je umoren u Jasenovcu ili Jadovnom.

andjelkina kapija

Da iznenađenje i zadovoljstvo i bude veće, priređena je u gatačkom hotelu  u svečanoj atmosferi i večera za sve goste,tako da je boravak u Gacku iako u pola noći potrajao nekoliko sati. Uvijek raspoloženi Gačani nas ispratiše sa pozdravom i komentarom da smo u Gacku proveli dva dana.

Putovanje kroz gatačko polje proteklo je uz moju priču o Gacku, o gatačkim dobrovoljcima u prvom svetskom ratu, o spomeniku u Avtovcu i tridesetšestorici najuglednijih Gačana koji su obešeni u Avtovcu i Mostaru 1914. godine.

Ispričao sam  sve strahote u gatačkoj opštini, koje su 1941 godine i kasnije tokom rata, priredile našem narodu gatačke i hercegovačke ustaše potpomognute nemačkom armadom počev od Izgori, Pridvorice, Ljeskova Duba, nevesinjskog logora, gatačkog  garbuništa, avtovačkog logora, Vrbice, Pavlića, Stepena, o etničkom čišćenju  Srba iz Fazlagića kule i konačno o Korićkoj  jami gde smo se nakratko zaustavili, iako je bila skoro zora. Režija zacrtana u Vatikanu, realizovana preko priučenih fratara i ostrašćenih katoličkih neonacista razbila se o glavu nevinih i naivnih Hercegovaca.

Navirale su emocije i komentari putnika kakvi to neljudi mogu da urade tako strašne, masovne i svirepe zločine.

hram u mostaru 1

Nisam mogao propustiti priliku  da ne ispričam istoriju o šestojunskom ustanku, prvom u porobljenoj Evropi, koji je krenuo iz istočnih sela sa granice sa Crnom Gorom iz sela Kazanaca,Vratkovića i Dulića uz potpuno pridruživanje svih ostalih sela, kada su zauzete ustaške postaje na Brljevu, Stepenu, Vrbi i Jaseniku, a odmah potom i u Fojnici.Nikada posle toga ustaške jedinice nisu uspele da probiju uspostavljenu liniju Stepen – Zborna Gomila – Lipnik. I pored niza pokušaja i angažovanje hrvatske avijacije uz  obostrane žrtave sačuvana je slobodna teritorija. Odavno se pitam zašto smo tako pompezno slavili četvrti juli kao Dan ustanka kad smo imali svoj šesti juni, pa još prvi u Evropi, ravno mesec dana ranije.

Da sve bude kako se poželeti može potrudili su se u ranu zoru domaćini  motela “Konak” na Mosku i motelu “Aćimović” u Trebinju. Savršen komfor, čiste sobe sa odličnim kupatilima, ljubazno osoblje i doručak, sa hercegovačkom pršutom ,sirom, medom  i ostalim đakonijama i porcijama dovoljnim i za dve osobe, pa sve to skupa sa spavanjem iznosi samo za deset evra.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Trebinje nas dočeka okupano kišom i Sunčevim zracima i posebno dobrim ljudima  poznatim u Evropi po svojoj visini i sportskim uspesima. Hercegovačka prestolnica sa sređenom infrastrukturom, Trebišnjicom čistom kao suza, platanima i čuvenom pijacom meda, kajmaka, vina, duvana i raštana ne može ostaviti ravnodušnim ni jednog gosta a kamoli onih koji obožavaju Hercegovinu, kakvi su bili svi u dolazećim autobusima.

Kafa i loza pod Platanima i razgovor sa ljudima su najveći doživljaj svakog Hercegovca. Samo saznanje da su ih sadili Austrijanci i da su o njih vešali najuglednije Trebinjce pokvari mi užitak. Sliku obešenih rasnih dvometraša o trebinjske platane verovatno ću dugo nositi u mojoj ludoj uvek rezervisanoj glavi. Da li je silna prevarantska carevina morala da se dokazuje baš masovnim vešanjem u Mostaru,  Trebinju, Avtovcu, Sarajevu, Višegradu, Banjaluci… ? Da li je baš tada monarhija izlapelog cara presudila svojoj propasti ?

U Hercegovačkom  muzeju na izložbi SLAVNA EPOPEJA posvećenoj prvom svetskom ratu videsmo i slike obešenih Trebinjaca, Mostaraca i Gačana ali i masovno obešenih seljaka u iscepanoj odori u Mačvi. Falila je samo iznad fotografija Josipa Broza Tita, komandanta specijalne obaveštajno-kažnjeničke jedinice, pesnice Austro-ugarske vojske, pa da možda jasnije spoznamo našu potpunu naivnost i lakovernost.

aleksa santic grob

Ne znam zašto povezah to sa kažnjenim pohodom  Šegrta po Hercegovini, koji metcima protumači naredbu Vrhovnog da u toj fazi revolucije treba smaknuti sve kulake, baš u Hercegovini. Otkud u posnoj Hercegovini kulaci čudim se ja? Verovatno nije bilo dovoljno platana pa metci bijahu jednostavnije rešenje. Veliki vođa se kasnije vadio da njegove naredbe nisu dobro protumačene.

Da smo multikulturni pokazuje katolička crkva koja se blista sve sa svojim natpisom o kralju Tomislavu, valjda onom istom o kome je često pričao Tuđman.

Dve skockane džamije govore da smo ipak i mi Srbi neki mali demokrati, iako bezbednjaci prilježno jure bivšeg gradonačelnika Boža Vučurevića za egzodus muslimana iz Trebinja. Obzirom da je krivica rezervisana za nas Srbe ne znam da li će mu mnogo pomoći  knjiga sačuvanih dokumenata sa molbama muslimana da dozvoli njihovo privremeno izmeštanje i Rešenje o istom uredno potpisano od strane njegovog pomoćnika muslimana. Lucidni Božo se očigledno nije slagao sa tom odlukom već je komšije zadržavao da ostanu zajedno u gradu a pisanu Odluku lepo sačuvao.

Besprekorno sređenim Starim gradom dominira sveže okrečena dvospratnica, zovu je čini mi se golubarnik ili slično, odakle su pedantne Švabe slale po golubovima poštu u Beč kad druge veze nisu funkcionisale.U povratku su svako nosili imena onih koje treba obesiti o platane. Što ranije ne dođe ptičiji grip ili neka pandemija golubova možda bi spasila neke glave platana, pitam se ja. A bili su nam na dohvat ruke i možda smo im davali hleba, jer bože moj oni su naši  golubovi.

Dva dana provedena u prelepom Trebinju uz bogat program koji su priredili ljubazni domaćini proleteše kao tren. Mi kao dobri gosti maksimalno smo se trudili da prisustvujemo kompletnom programu koji je u subotu  počeo Poetikom Rajka Petrova Noga, barda hercegovačkog pjesništva, preko akademije Spomen Principu uz beogradski hor Lola, pa do druge večeri sa temom Pesnici, Dučiću uz učešće velikog broja reprezentativnih pjesnika i glumaca.

Posebno želim da podvučem da je načelnik opštine Slavko Vučurević sa svojim saradnicima dr. Slobodanom Prtilom i Neđom Ćebedžijom, iako u očiglednoj velikoj gužvi našao dovoljno vremena da primi predsednike hercegovačkih udruženja iz Srbije Uroša Milojevića, Đorđa Radojičića, Milenka Jahuru, Milenka Čabrila, Milana Zečara i mene i zadržao se sa nama u veoma iscrpnom razgovoru o mogućnostima te opštine sa dvesta šezdeset sunčanih dana u godini i četiri žetve, uz gorak ukus da niko iz Srbije nije pokazao želju da investira u tako povoljnim uslovima.

Nije ni bilo potrebe da nam priča o lošem odnosu Predsednika Republike i vlade Republike Srpske prema Hercegovini jer je to vidljivo na svakom koraku, bez obzira što je finansiranje iste u najvećoj meri zavisi od proizvodnje struje u Hercegovini. Devastirana privreda, ogroman broj nezaposlenih, bez ozbiljne podrške niodkuda su osnovni utisci koje ovaj put ponesoh iz Hercegovine.

Sa druge strane ponosni, rasni i srdačni gorštaci ne pokazuju otvoreno veliku muku koja ih je snašla.

jelena 11

Slobodno vreme iskoristismo na najlepši način. U organizaciji Turističkog saveza Trebinja posetili smo Petropavlovski manastir, Tvrdoš i hercegovačku Gračanicu, okrepili dušu do sledećeg dolaska i u uživali u veličini naših svetinja.
Nađosmo malo vremena da posetimo prvoklasne vinarije Anđelić i Tvrdoš  i uz karakterističan sir degustirasmo veoma kvalitetno hercegovačko vino.
Vikend u gradu burgija, meda, vina, kivija i smokava završismo Akademijom u domu kulture ,, Pesnici Dučiću’’ uz hor Lola i glumce Nebojšu Kundačinu i Biljanu Đurović.

Sa utiskom da nam je u ovom toplom i divnom gradu, srdačnih i visprenih ljudi sa prelepim djevojkama i momcima, gde sve odiše velikim  Jovanom Dučićem vreme proletelo kao tren, krenusmo na zapad u Dolinu bola gde smo mučki poubijani, istrebljeni i što je preživelo proterani i sve to na žalost  u ime mira u kući zataškali, prilično zaboravili i potpuno zapostavili.

 

 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: