Slobodan Ćustić: Gluma je istina, glumatanje je laž

U susret sinoćnjoj autorskoj i autobiografskoj „monokomediji“, sa Ćustićem, u krajnje opuštenom razgovoru, prepunim njegovih duhovitih opaski, pričali smo o Trebinju i Festivalu festivala, na kojem je, svojevremeno, tri puta trijumfovao sa tadašnjim predstavama, pozorišnom amaterizmu, ulogama, nagradama, životu uopšte.

CUSTISIzvor: Radio Trebinje
Autor: Maja Begenišić

Monodramom „O glumatanju“ beogradskog glumca, reditelјa i scenariste Slobodana Ćustića, sinoć je u Trebinju počeo 57. Festival festivala, smotra najbolјih ovosezonskih ostvarenja dramskog amaterizma država regiona.
Slobodan Ćustić, više od dvije decenije član je Beogradskog dramskog pozorišta, odigrao je i zapažene uloge na filmu i TV serijama, a režirao je predstave „Derviš i smrt“, „Tragom jedne mladosti“, „O glumatanju“. Široj javnosti poznat je po ulogama u filmovima „Kuduz“, „Đuka Begović“, „Već viđeno“, „Tri karte za Holivud“, „Nož“, „Praznik u Sarajevu“, „Prokleta je Amerika“, „Montevideo Bog te video“, dokumentarcu „Lauš“ i drugim. Igrao je u serijama „Zaboravlјeni“, „Tragom Karađorđa“, „Cvat lipe na Balkanu“, „Samac u braku“, i u predstavama, između ostalih, „Derviš i smrt“, „Tragom jedne mladosti“, „Falsifikator“, „Harold i Mod“, „Ožalošćena porodica“, „Eling“, „Život je pred tobom“ .

„O GLUMATANјU“

-Čovjek sa ovolikim fondom godina mora imati nešto u glavi da bar sat vremena priča lјudima neke stvari, pametne ili lijepe. Prvenstveno sam odlučio da me malo više ima na sceni i da pokažem mlađim kolegama kako se može napraviti pozorište i zaraditi i živjeti od toga i bez „Kursadžija“. Svaka čast toj ekipi kolega i koleginica koji to rade, ali mislim da može nešto i mnogo kvalitetenije od toga da se realizuje. Prva moja monodrama bila je „ Derviš i smrt“, koju sam prije dvije godine igrao u Trebinju, i već četvrtu sezonu je na repertoaru mog pozorišta. Onda sam pomislio, zašto ne bih nešto uradio da lјude malo relaksiram, zasmijem, da im kažem nešto drugačije od Mešinih riječi i njegovih razmišlјanja o životu? Najprije sam htio da napravim stand up. Prije tri godine to niko nije radio i htio sam da budem prvi. Kad odjednom, nikoše na sve strane. Pogledao sam kako drugi to rade, da nisam ja možda zastranio, i bilo mi je muka, jer toliku gomilu psovki, nepristojnih riječi, gluposti na tako malom prostoru i u tako malo vremena nisam odavno čuo i shvatio sam da ne želim da radim stand up nego da ispričam lјudima šta je glumatanje, o glumatanju i ko glumata. Glumataju naši političari, naši velikani a običan narod se bavi glumom. Gluma je istina a glumatanje je laž! Običan narod glumi da živi dobro, političari nam glumataju da mi živimo dobro. I onda ispričam lјudima, kako sam uopšte postao glumac, kakav je to bio proces, koliko se nalutao, stresova doživio, šta je život u glumi, šta je gluma u životu, jedna simbioza svega i svačega. Na kraju se ispostavi da to nije neka naročita komedija, ali svi su mi rekli da je veoma zanimlјiva i da ima dosta naravoučenija.

O POZORIŠNOM AMATERIZMU

-Ništa ja to nisam zaboravio! Ovdje sam bio tri puta i sva tri puta pobijedio sa svojim predstavama, od kojih je prva bila „Derviš i smrt“, zanimlјivo! Ja nisam nikada dobio nagradu ali predstave jesu. Pamtim Trebinje kao jedan vanzemalјski grad i ta dešavanja koja su se zbivala tih godina su nešto potpuno drugo. Tada se zaista na kulturu davalo mnogo. Sve vrste umjetnosti i kulture polaze iz temelјa amaterizma. Svi prvo volimo to da radimo i želimo, a onda da se i za to osposobimo. Dakle, amaterizam je korijen duhovnosti. A što se tiče večerašnjeg svečanog otvaranja, čast mi je. Spremio sam nekoliko pogrdnih riječi da to obilјežim i ukažem publici na „mjesto zločina“ šta se sve ovdje događalo. Volio bih da stoti Festival lično otvorim sa nekom monodramom, akobogda. Oduševlјava me činjenica koliko se ipak u nekim krajevima i dalјe vodi računa o kulturi, i dalјe se smatra da je jedan pozorišni festival važniji i duhovniji od mis mokre majice i da se više isplati ulagati u kulturu. Očekujem da će se lјudi sami boriti, neće nam niko ništa dati ako to sami ne zgrabimo u svoje ruke, u svoju sudbinu, jer kad to uradimo sami, onda znamo ko smo i gdje živimo.

S.Custic-03-800px
DUHOVNA POVEZANOST SA MEHMEDALIJOM MEŠOM SELIMOVIĆEM I NADIMAK ALIJA

-Nema slučajnosti! Ljudi koji tvrde i kažu za nešto da je slučajno samo nemaju hrabrosti da priznaju da su nešto zaista želјeli i namjerili da urade, pa im se to izmaklo ili se nije dogodilo kako su htjeli, pa su to nazvali slučajnošću. Dakle, nema slučajnosti, sve je pod kontrolom. Prvi Ćustić se zvao Alija, sin Živka Tomanovića iz Kuče. Još nisam otišao da vidim pra-pra -djedovinu, mada želim. Dovolјno je da čovjek zna odakle je, onda zna i gdje ide. Jedno bez drugog ne može.

ULOGE KOJE SU GA OBILjEŽILE –BEĆIR KUDUZ I ĐUKA BEGOVIĆ

-Ove uloge nisu mi predstavlјanje opterećenje u građenju novih likova. Važno je roditi čovjeka na sceni ili pred kamerom. Na jedan poseban način prilazim i gradnji lika i igranju te uloge do kraja. Uvijek se trudim da budem drugačiji. I dan-danas igram kao na drugoj godini Akademije. Taj klјuč po Stanislavskom isklјučivo radim i nema ništa lјepše od toga, kada liku daš i godinu i datum rođenja, naučiš ga da hoda. Svi smo različiti i svi ti detalјi, kada se smjeste u jednu osobu, dobije se Đuka Begović, Bećir Kuduz, Husein Osmanović i mnogi drugi koje sam odigrao.

SCENARIO ZA FILM „KOME ZVONO ZVONI“

-Osnovni problem tog scenarija je što nije antisrpski, to je prvi kamen spoticanja da bi se otišlo u realizaciju. Drugi je što nisam priznati i poznati tekstopisac već glumac. Međutim, Slobodan Leman, jedan od naših najbolјih pomoćnika režije, kad je pročitao scenario, rekao je da je to najbolјi i najpismeniji scenario koji je pročitao u životu, a kroz ruke mu ih je prošlo bar 500. A treći kamen spoticanja je što je radnja smještena na Kosovu i što Srbi nisu loši momci. A ja nisam htio da pričam o Šiptarima kao pojmu zla, nego jednostavno o zlu. Istinita je priča, o jednom našem vojniku koji je ostao u okruženju 17 dana u jednom selu i borio se, da bi ga osamnaeste noći raznijeli. Pisao sam dvije godine, doživlјavao čuda od božijih znakova tokom pisanja. Recimo, pogodio sma krsnu slavu glavnog junaka, znači nema slučajnosti! Nјegova slava je baš rijetka, Sveti Alimpije Stolpnik i da baš tu slavu napišem! Pogodio sam i kako izgleda crkva i još gomilu stvari koje nisam znao niti sam mogao saznati. A želio sam da saznam i topografiju tog mjesta, sela Belo Polјe, a kada sam otišao i vidio sve to, jedno pola godine nisam smio da uzmem olovku u ruke. Čekao sam da se slegne. Scenario je još na čekanju, vidjećemo. Bog će dati ili neće.

O NAGRADAMA

-Nagrade su svakome jako važne i potrebne, meni više ne. Volim kada kao nagradu dobijem umjetničku sliku, fotografiju i slično. Toga kod kuće imam dosta, jer nije sve u novcu. Može se živjeti i sa nagradama druge vrste. Svojevrsna nagrada mi je porodica, moje petoro djece, uvijek mi mnogo nedostaju kada odem negdje. Ali, takav je moj posao. Ako jednom iskočim iz kola – teško se vratiti, nemam više pravo da se ponašam kao da sam sam.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: