Slikarka Biljana Ristić – Kad kamen postane dragulj!

Biljana Ristić, slikarka iz Novog Sada u ekskluzivnom razgovoru za portal Slobodna Hercegovina otkriva na koji način od hercegovačkih kamenih ploča pravi slike pune strasti, ljubavi i nostalgije

 

bilja 01

Hercegovina je njena inspiracija: Biljana Ristić (Foto: Slobodna Hercegovina)

Tekst: Trifko Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina
 

Da li ste se ikad zapitali kako bi izgledalo da kamen progovori. Ovom odgovoru najbliži su radovi slikarke Biljane Ristić. Njene slike na kamenu nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Biljana brižljivo priprema kamene ploče, po nekoliko meseci da bi na njemu osvanuli motivi najčešće vezani za rodnu Hercegovinu. I kakav god da je motiv na njenim slikama osetićete neverovatnu životnu energiju. Za njene izložbe morate ostaviti vreme, jer strast koja izvire iz svake njene slike će vas zaustaviti i odvesti daleko od svakodnevnice.
Biljana slika od rane mladosti, pa iako je svojevremeno krenula na Mašinski fakultet prevladala je strast prema štafelaju. Decenijama živi sa svojom prodicom u Novom Sadu, ali se uvek vraća svojoj Hercegovini. Ekskluzivno za portal Slobodna Hercegovina, Biljana priča kako je evoluirao rad na kamenu. 

bilja kamen

Unikati: Slike na kamenim pločama su potpuno jedinstvene (Foto: Slobodna Hercegovina)

– “Pravljenje “ slika na kamenu je samo prirodan sled događaja u nekom mom intimnom traženju autentičnog izraza. Ono što nosim u sebi možda se na neki najbolji način reflektuje na kamenu kao nosiocu slike. Kamenu iz Hercegovine. On se sam po sebi “ne da” uramiti, traži slobodu u postavci kao i slobodu u samoj slici na njemu. Nudi sam svojom bojom, oblikom i pronađenim fosiliziranim otiskom biljke na njemu sopstvenu sliku koju mu moram prilagoditi.Traži mi da tragam koja je to priča kroz sliku, ispisana u vekovnom taloženju na njemu. Možda je ta , za mene magija kamena, ono što me je privuklo slikanju na kamenu.

bilja minijature

Snaga kamena: Minijature ostavljaju snažan utisak

Kamen je hladan, siv, aVaše slike odišu toplinom.
– Prvenstveno, slikom na kamenoj ploči, nastojim da pričam o lepoti Hercegovine. Zamislite koliko je tajnih suza radosti i tuge proliveno na tom kamenu, koliko je uzdaha i predanja zapisano u bojama kamena! Koliko ljubavi ovekovečeno? Koliko je svetitelja i vojskovođa odmaralo na kamenu? Kada bi kamen mogao da govori mislim da bi Hercegovina odjekivala svetom. Kamen je dragulj.

Ko su Vam uzori u slikarstvu?
+ Kao što su Rembrant i Vermer tražili svoj izraz i bili prepoznati po njemu, ja u svom izrazu na kamenoj slici nastojim da budem iskreno svoja. Na neki način oni su mi uzori i vodilje kroz svet slikarstva.Oni su sami pravili boje, a ja sama biram kamen na nalazištima u Hercegovini. Ponavljam, kamen je dragulj i magija, jer me na čudan i lep način spaja sa ljudima i porodicama koji mi postaju iskreni prijatelji, daje mi amanet da pronalazim i čuvam prijatelje.

Gde nabavljate kamene ploče?
– Porodica Kovačević mi je kroz moj rad na kamenu postala iskren i pravi prijatelj, sa porodicom Brenjo imam i rodbinske i prijateljske veze. Prilikom odlaska u kamenolom sama biram ploče, to su sedimentne stene koje ja razdvajam i tu se ostvari moj prvi kontakt sa pločom.

bilja ploce

Pet različitih faza pripreme kamenih ploča za rad: Kamen se priprema nekoliko meseci pre oslikavanja

Kako vršite selekciju kamena?
– Kada vidim ploču odmah znam da li je to ploča za portret, ikonu, pejzaž, mrtvu prirodu ili čak neku apstraktnu formu. Tu počinje proces gradnje slike, nastavlja se pranjem u mom letnjem ateljeu u porodičnoj kući u Nevesinju. Deo ploča ostaje tu, a deo odnosim u Novi Sad.

Koliko vremena je potrebno da bi jedna kamena ploča bila spremna za rad?
– Proces nije kratak, potrebno je više od pola godine. Najpre se radi izolacija ploča rastvorom šelaka, bukovog pepela i etil alkohola u određenim srazmerama, potom impregnacija posebno pripremljenim malterom u nekoliko nanosa, sa određenim periodima sušenja i šmirglanjima u međufazama. Zatim ide preparacija nemasnom supstancama takođe u nekoliko nanosa i finim šmirglanjima u međufazama.Ukupan broj nanosa je između 12 i 15, a da pri tom ukupna debljina ne sme da pređe 2 mm. Suština je da se ploča pripremi tako, da ako se slika uljanim bojama ili bojama organskog porekla (jajčana tempera kada se radi ikona), te boje ne smeju da dođu u direktan kontakt sa pločom.

bilja ikone

Pod blagoslovom vladike Grigorija: Za izradu ikona Biljana je dobila dozvolu episkopa ZHiP

Zašto ne sme boja da dođe u kontakt sa pločom?
– Zato jer bi laneno ulje ili žumance nakon određenog vremena prouzrokovalo mrvljenje ili pucanje ploče.

Kako ste otkrili ovu tehniku?
– Ovu tehniku slikanja sam prvi put predstavila u galeriji “SINGIDUNUM” na izložbi mini-art scene u Beogradu, gde se traži uvek nešto autentično i originalno. Bila je jako dobro prihvaćena. U Hercegovini na jednoj od mojih samostalnih izložbi pre par godina posetioci su prvo dodirivali slike, a potom kroz moje objašnjenje shvatili o čemu se radi. Iskreno bili su veoma iznenađeni, ali i veoma zainteresovani da imaju jednu takvu sliku u svom vlasništvu.

bilja 05

Plavi trn: Ulje na medijapanu

Pored Beograda, gde ste još izlagali?
– Sledile su izložbe u Nevesinju, Somboru, Pančevu, Srbobranu, Novom Bečeju, Novom Sadu, Bačkoj Topoli, Kleku, Ravnom Topolovcu za koji je vezana jedna interesantna priča.
Naime, izložba je bila predstavljena zajedno sa promocijom monografije o Hercegovini autora Nikole Asanovića. Tu izložbu otvorio je zamjenik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Milan Mićić. Slike na kamenu je video dr. Spasoje Grahovac. One su ostavile toliko jak utisak na njega da je lično zakazao i otvorio moju izložbu u Kikindi u Narodnom muzeju 2012. godine. Za mene je to bila izuzetna čast, jer je samo par dana pre otvaranja izložbe dr. Grahovac dobio nagradu za životno delo.To je put koji same sebi prave moje slike na kamenim pločama,i ne samo slike na kamenim pločama,već i slike urađene ostalim tehnikama, darujući mi prave i iskrene prijatelje na tom putu.

Vaše slike su jedinstvene pa ne čudi veliki broj nagrada, ipak sigurno imate neku koja Vam je posebna?
– Slike mi donose posebna priznanja, a meni je možda jedna od najdražih nagrada “Juhorski prsten” kolonije Svojnovo iz Svojnova kod Paraćina. Nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos i saradnju likovnoj koloniji. Tom nagradom dobila sam poznanike, prijatelje i saradnike u ljudima koji su potpuno drugog mentaliteta, a tako dobro su prihvatili i moje slike i mene.Toliko dobro, da sam postala stalni saradnik u organizovanju te iste kolonije.
Dobitnik sam i nekoliko prvih mesta na amaterkim izložbama kao i velemajstorskih diploma, ali meni je draže učešće na internacionalnim izložbama kao što su međunarodna izložba “Umetnost za mir u Evropi i svetu” u gradiću Mondova u Italija, gde sam predstavila slike urađene u pastel tehnici, zatim učešće na 6th Internacionalnom Bijenalu pastel, a 2013.g. Nowy Sacz, Poljska, VoVa-art Balaton, Mađarska, Žene slikari- Madanpek, Majdan-art Umetnost u minijaturi Majdanpek…

bilja 10

I maslačci su njena opsesija

Rad na kamenu i rad na svili zvuče nespojivo.
– Nije samo slika na kamenim pločama deo mene, jeste veliki, ali svoje mesto u mom likovnom izrazu imaju i druge tehnike, pastel, ulje na platnu, ulje na medijapanu, slikanje na svili.
Slikanje maslačaka je opet jedna moja velika strast gde se potpuno prepustim osećanjima. Na prvom mestu ljubavi i radosti kao glavnim nosiocima i pokretačima celog rada. Isto se dešava i kada slikam aptsraktne forme, s tim što je u ovom slučaju naglašen pogled na svet iz ugla žene. Slikanje na svili je potpuni kontrast kamenu. Koliko je kamen čvrst i stabilan nosilac slike, toliko je svila neuhvatljiva, neukrotiva pa samim tim za mene i veoma izazovna.Ona mi daje mogućnost da se igram stvarajući na drugačiji način, da oslikana svila bude moja pesma. Volim svilu, kao što volim i kamen i ulje na platnu i ulje na medijapanu.
Možda je svila moj alter ego.

Majstor dizajna!

bilja koricebilja razglednice

Pored fantastičnih slika, Biljana Ristić je napravila i čitav serijal prelepih razglednica rodnog Nevesinja koje, na žalost nikad nisu distribuirane. Takođe, na vrlo upečatljiv način se bavi i dizajnom knjiga i korica. Njene svilene unikatne ešarpe i kravate imaju svoje vlasnike na svim meridijanima. Iako, nerado o tome priča slikarka Biljana Ristić je darovala i veliki broj ikona koje se nalaze u nekim crkvama u Hercegovini, a za njihov rad dobila je i blagoslov Episkopa Zahumsko – hercegovačkog i primorskog Grigorija.

 

Ukoliko želite da se detaljnije upoznate sa radovima ove neverovatne slikarke, kliknite ovde.

 

 

 

 

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: