Sanja Dragićević Babić: Dušu hranim u Hercegovini

 Novinarka i tv voditeljka RTS o jutarnjem programu, poplavama, herojima: Ne smatram da sam popularna, niti ovaj posao radim zbog toga

spek-sanja_620x0
Izvor: Novosti.rs
Autor:Marija Dedić

KADA je pre mesec dana objavljeno da je Sanja Dragićević Babić novo lice Jutarnjeg programa RTS, verni gledaoci Javnog servisa znali su da je reč o devojci kojoj su okupljeni na barikadama na Kosovu pevali u znak zahvalnosti zbog njenog izveštavanja.

Tokom decenijske karijere u informativnom programu RTS, Sanja se bavila najrazličitijim oblastima – od politike, preko društva, do sporta. Oni koji je uprkos tome ne znaju, verovatno su je primetili tokom vanredne situacije, kada nam je donosila slike poplava, što sa zemlje, što iz helikoptera.

Novinarski, bila je to velika odgovornost, primećuje Sanja. A ljudski – test za emocije:

– RTS je uradio veliki posao. Profesionalno, dostojanstveno, odmereno, a opet aktuelno sa pravim informacijama iz svih ugroženih područja. I, bez senzacionalizma. Nije bilo lako razgovarati sa ljudima koji su izgubili domove. Slušati njihove priče kako su spasavali decu i sebe. Videti im lica onog trenutka kad vojska ili policija, posle nekoliko dana, donesu pomoć u njihovo selo.

Gde se bolje osećate – na terenu ili u studiju?

– Dve različite forme. Dva različita osećaja. I studio i teren imaju svojih draži. Možda, ipak, teren pobeđuje u ovoj trci.
Koja vam je bila prva reakcija kad su vam rekli da ste izabrani da budete novo lice Jutarnjeg programa?

– Iznenadila sam se kad mi je urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović rekao da razmislim o tome. Koliko prija, toliko i odgovornosti donosi. Pružena mi je šansa i trudim se da je iskoristim na najbolji način. Svi znamo da je Jutarnji program RTS najgledaniji.

 Koliko je važno da voditelj Jutarnjeg programa bude pre svega novinar, pa tek onda prijatno lice s dobrom dikcijom?

– Novinarsko iskustvo mnogo znači. U svakom slučaju, može više da pomogne nego odmogne. Svakako mi nije cilj da samo uđem u studio i pročitam nešto što mi je neko drugi napisao. To što sam novinar ne dozvoljava mi da nespremna radim emisiju koja traje tri sata.

 Jeste li već osetili prve čari popularnosti koju donosi činjenica da se ljudi bude uz vas?

– Ne smatram da sam popularna, niti ovaj posao radim zbog toga. Radim ga jer ga volim. Posao kao i svaki drugi. Samo, eto, naš podrazumeva i pojavljivanje na ekranu. Tu smo zbog gledalaca, da im prenesemo informacije, pokušamo da rešimo neke probleme, umesto njih postavljamo pitanja…

Šta vam kažu Hercegovci kad odete u zavičaj?

– “Gdje si sine, Sanja, što si porasla!”. Kažu mnogo toga. Mudri su to ljudi. Kad god mogu, odem u rodni kraj. Tamo hranim dušu. Imam običaj da kažem da se Hercegovina ne uči, sa njom se rađaš. Ali ne hranim samo dušu. Nema nigde lepše i ukusnije spremljenog sača sa ja(g)njetinom i krompirom.

O čemu ste maštali u detinjstvu?

– O mnogo čemu. O tome da budem vojni pilot, psiholog, arheolog, naravno i novinar. Umela sam, kao mala, da sednem ispred ogledala, poređam lutkice oko sebe, a ja vodim emisiju, čitam tekstove iz novina i najave koje bih sama napisala. Lutkice su mi bile gosti, a ogledalo kamera. Kad god smo organizovali predstave u dvorištu, ja sam bila voditelj. Još u detinjstvu sam poželela da radim upravo to što radim.

spek-sanja-U-TEKST-2

Pesme i priče u koricama!

Osim novinarstvom, Sanja se bavi i pisanjem. – Pišem pesme. I kratke priče. Imam ih već dosta. Posvećene Hercegovini. Planiram da sve to, jednog dana, ukoričim i objavim jednu lepu knjigu. Na pitanje kada je poslednji put rekla “Da mi je da odem, sebi da se vratim”, kako i glasi naziv jedne njene pesme, Sanja odgovara: – Nema dana da to ne izgovorim.

 

 Koje ideale o novinarskoj profesiji vam je realnost srušila?
– Da ne možete tako lako promeniti svet.

Šta biste savetovali nekoj devojčici koja želi da bude novinarka jer veruje da može da promeni svet?

– Potrebno je mnogo toga, osim novinarstva, da bi se promenile stvari. Ako želite da budete novinar, samo verujte u sebe, dosta radite, istražujte, čitajte i razlikujte se. Trudite se da imate nešto svoje, jedinstveno. Za dobrom temom ne treba ići na kraj sveta. Ima ih svuda oko nas. Samo treba dobro i drugačije da pogledate. Novinarstvo – najlepši posao na svetu.

Vera u ljudskost!

ZA dokumentarne filmove “Srđo” i “Majka hrabrost Jelena Trikić” Sanja je nagrađena na međunarodnim festivalima:
– Planiram i novi. Volim da radim dokumentarce. Najviše o ljudima koji su nas zadužili svojim delima, ali i o ljudskim sudbinama. Tako je bilo i sa filmovima o Srđanu Aleksiću i Jeleni Trikić. To su primeri koji nam vraćaju veru u ljudskost.

Ko su heroji Srbije danas?

– Ljudi koji su preživeli katastrofu, a ipak imaju snage da krenu iz početka, mali Andrej koji volontira, Petar i Nemanja koji džakovima s peskom brane tuđi grad, Marija iz Crvenog krsta, doktorka Sanja, vatrogasac Dejan, policajac Nikola, vojnik Nenad, maturanti, ronioci, radio amater Milan…

Da možete da promenite jednu stvar u Srbiji, šta bi to bilo?

– Kamo sreće da treba da se promeni samo jedna stvar. Za početak, možda, više posla za sve mlade i pametne ljude u Srbiji. Više ljudskosti, ne samo u vanrednim situacijama, a manje sujete i više dobrih namera.

 

 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: