Rajko Petrov Nogo: Ćutim, da ne smetam onom što pišem!

Pesnik Rajko Petrov Nogo o naučnom skupu u Trebinju posvećenom njegovom delu. U mladosti sam rušio konvencije, u zrelosti želim da ih promenim

Autor: B. Đorđević
Izvor: Novosti

IMG_6728

Foto: Slobodna Hercegovina

U OKVIRU Dučićevih večeri poezije, Institut za književnost i umetnost iz Beograda i grad Trebinje organizovali su proteklog vikenda naučni skup “Poetika Rajka Petrova Noga”.

Učesnici su govorili o svim aspektima Nogove poezije – o ogledalima vremena i govoru tišine u njegovim poetskim slikama, duhovnim dimenzijama, tradiciji, osobenim motivima i leksici, Hercegovini, poetskoj prozi… Program će u ponedeljak pre podne biti zatvoren liturgijom i pomenom Jovanu Dučiću u Hercegovačkoj Gračanici, te Besedom o Dučiću.

* Sa ovog skupa biće objavljen i zbornik. Koliko vam sve to znači?

– Desetak godina nisam odlazio u Trebinje, gde sam nekada, u teška vremena, “vodu nosio”. Neko je, valjda, uvideo da su se oni koji su Trebinjem vladali o mene ogrešili. Pamtim i praštam. Da se održi ovakav naučni skup, i to u okviru projekta “Smena pesničkih paradigmi: nacionalni i evropski kontekst”, projekta koji je osnovao takav znalac kakav je bio Novica Petković, i da se zbornik sa toga skupa pridruži već impozantnom broju ovakvih publikacija, to mi dođe da se presaberem i porazmislim: nije li vreme da zatvorim svoju malu radnju. Da ne kvarim ovo do sada.

* Momo Kapor je govorio da je priča o vašoj poeziji priča o tradiciji do koje ste dolazili mukotrpno. Kako je to izgledalo u mladosti a kako u zrelosti?

– Koliko o meni, tu Kapor možda i više o sebi govori. Ja sam tradiciju u kući imao, pa sam je izgubio bio dok su me u sirotištima i domovima po Makarenku vaspitavali. Nije lako bilo probiti ideološke koridore i iznova steći, a bogme i zaraditi sopstvenu tradiciju, ono što sam u ranom detinjstvu imao. Valjalo je izoštriti zapretano sećanje. Mojoj generaciji iz pobunjeničke 1968. godine, preki putovođa iz zaborava ka sopstvenim korenima bio je Gavrilo Princip, i to prerušen u zaverenika anarhistu. To je ona generacija koju će Andrić – a i sam je njoj pripadao – nazvati “pobunjenim anđelima”. Ko je očekivao da ćemo se u sadašnjosti suočiti sa još prepredenijim sistematskim brisanjem nacionalnog i kulturnog pamćenja, i da će u toj raboti voljno i strasno sarađivati ovoliki naši inteligenti… U mladosti sam rušio konvencije, u zrelosti pokušavam da ih iznutra menjam.

* U Trebinju je održana i svečana akademija “Spomen Principu”. Na čemu je bio naglasak u takvom obeležavanju stogodišnjice početka Prvog rata?

– U pesmi Miloša Crnjanskog “Spomen Principu”, po kojoj je naslovljena svečana akademija, ima i stih: “Ubici dište vidovdanski hram”. Nije, dakle, tu reč o ubistvu već o tiranoubistvu. U prvom delu glumci su govorili reči Principa i drugova – jer “glasovi mrtvih nisu mrtvi glasovi” (Ivan V. Lalić), a u drugom, pesme o Principu govorili su savremeni srpski pesnici. Te opore reči melanholično je obavio refren “Serbije” Miloša Crnjanskog koju je komponovao Svetislav Božić, horski pevao “Lola”, dirigovao je Milovan Pančić. U scenariju koji je sačinio Dragan Hamović naglasak je bio na slobodarskom kontinuitetu: na Kosovu, na Vidovdanu, na sećanju i pamćenju, na svemu, dakle, što žele da nam opet izbrišu, a što nam izbrisati ne mogu. “U Serbiji zornjaču tražim.”

* Rekli ste, opisujući svoj karakter, da “ne umete da ćutite, da biste se u sigurnosti ćutanja ugušili”. Kako je danas?

– Moj nezgodan karakter zaoblile su godine i svakojaka iskustva. Život te najzad oteše, ako si “neotesan”. Češće gledam u nebo i drveće nego u ljude. I ćutim. Naučio sam da ćutim. Ali ne zato da drugima i sebi ne bih pravio neprilike, već da ne smetam onom što pišem. Da ne bude “šuma u komunikacionom kanalu”, već samo saglasja sa svojim kulturnim i književnim pamćenjem. Šta je srpska književnost, i književnost uopšte, već okean pamćenja i smisla u opštem besmislu. Prizivanjem prošlosti, ja rđavu sadašnjost evokativno tešim i time pokušavam, sećanjem i postiđenjem, da dozovem kakvu-takvu nadu: Gledaj kakvi smo bili, a kakvi smo sada.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: