Prevareni radnici iz RS: Beda te natera da pristaneš na prevaru!

Fantomske agencije za zapošljavanje poslednjih nekoliko godina prevarili su hiljade radnika i kao roblje ih odvodili na “bauštel” u Azerbejdžan, Katar, Irak, Rusiju, gde su mesecima radili bez plata i živeli u nehumanim uslovima, ali uprkos tome, većina radnika bi se opet zaputila “trbuhom za kruhom”nadajući se da će ovaj put biti bolje!
 
 
Autor: Andrijana Pisarević
Izvor: Press RS
 
 

Bilo da se radi o stotinama radnika koji su pre četiri godine doslovno skapavali od gladi u Azerbejdžanu, gde su mesecima živeli na sendvičima, gradili zgrade i spavali po skelama, ili da su oni koji su se pre nekoliko dana vratili iz Sočija u Rusiji, gde su u nehumanim uslovima i bez plata dva i po meseca gradili olimpijski kompleks, svi sa kojima smo razgovarali potvrdili su nam da bi opet išli jer kod kuće ne mogu da se zaposle.

Oni kaži da bi ovaj put, poučeni iskustvom, jedino tražili jače garancije od posrednika.

Drama osamnaestorice radnika iz Republike Srpske i osamdesetak iz Srbije u Sočiju, koje je Imigraciona policija prošlog petka pohapsila i par dana kasnije deportovala kući jer nisu imali dozvole za rad, samo je jedan od primera da ljudi i dalje nasedaju na ponude posrednika bez proveravanja i garancija, uprkos brojnim prevarama.

Predrag Lero (37) iz Bileće, koji se vratio iz Sočija avionom “Er Srbije”, kaže da su mu poslodavci ostali dužni gotovo 6.000 maraka, a da je za više od dva meseca rada dobio oko 12.000 rubalja, odnosno nešto manje od 500 maraka. Za posao u Sočiju je saznao preko prijatelja, a on ga je povezao sa izvesnim Rašom iz Srbije, koji je odvodio radnike u inostranstvo.

radnici

– Iako su neki posrednici negde tražili novac za sređivanje papirologije, ovi nisu ništa zahtevali. Sastali smo se i dogovorili i ja sam otišao. Trebao mi je posao, jer ga nemam ovde. Nema šta nisam radio u Sočiju, od postavljanja skela, malterisanja do lepljenja pločica. Kada je upala Imigraciona policija, mnogi su se razbežali jer ne žele da ih uhvate i deportuju. Ja nisam želeo da bežim, pa sam zajedno sa ostalima vraćen kući. Ljudi iz Vlade Srbije, kojima smo zahvalni za sve što su učinili za nas, spasli su nas. Ovi iz Ambasade BiH nisu se ni oglasili, niko nas nije ni kontaktirao – priča Lero. On kaže da se ne nada da će biti isplaćen za poslove obavljene protekla dva meseca jer se očigledno to nije ni planiralo, ali kaže da bi opet išao kada bi mu neko ponudio posao i dao garancije da će biti plaćen za to što radi.

Pre samo četiri godine, čak 700 radnika iz svih krajeva BiH proživeli su pravu dramu na gradilištima u Bakuu i Mingečaviru u Azerbejdžanu, gde su se zaposlili posredstvom agencije “Serbaz” iz Gradiške. Vlasti ove zemlje nakon višednevne agonije omogućili su radnicima povratak kućama, a oni kod sebe nisu imali ni pasoše niti radne dozvole, jer su im poslodavci sve uzeli kako bi im, navodno, produžili vize.

Radnici su u Azerbejdžanu radili i živeli u nehumanim uslovima, bez toaleta, pitke vode i hrane, bez struje i grejanja, a plate im nisu isplaćene za najmanje četiri meseca rada. Jedan od radnika Nebojša Kasagić iz Gradiške je preminuo, a agonija oko transportovanja njegovog tela u BiH tajala je danima.

Kako nam je ispričao Boro Kuzmić iz Kotor Varoša, koji je proveo osam meseci u Bakuu, ljude na odlazak teraju nezaposlenost, nemaština i veoma teška finansijska situacija.

– Kad si bez posla i nemaš izgleda da ga nađeš tu gde jesi, lako nasedneš na priču posrednika. A i šta bi? Posla nema, a ti samo želiš da obezbediš hranu za svoju porodicu. U inostranstvu se može dobro zaraditi i nema sumnje da neki prođu dobro, budu dobro plaćeni, ali dešavaju se i ovakve stvari. Meni su ostali dužni oko 4.000 dolara, što je približno 6.000 maraka i ne verujem da će mi ih ikada isplatiti. Moguće je i prilično verovatno da su inostrane građevinske firme isplaćivale naše plate posrednicima, a da ih oni nisu dali radnicima. Jedino što mi je ostalo nejasno je što se država ne interesuje za ovakve slučajeve, posebno jer se istorija stalno ponavlja – kaže Kuzmić.

Slično je bilo i u oktobru 2010. godine sa firmom “Nahil” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji je vlasnik bio izvesni Denis Čolaković. U kancelarijama u Banjaluci i Skoplju posredovali su za građevinske i ugostiteljske poslove uzimajući od radnika 800 maraka za novčani depozit. Računa se da su od radnika na prevaru uzeli više od 200.000 maraka.

 

 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: