Pravilna ishrana medom

med

 

  • Svako bi dnevno trebalo da pojede onoliko grama meda koliko ima kilograma
izvor: Novosti 

Ako bismo se više pridržavali izreke „med hrani i od mnogih bolesti brani“ manje vremena bismo provodili po čekaonicama u domovima zdravlja. Stručnjaci kažu da bi svakoga dana trebalo da pojedemo onoliko grama meda koliko imamo kilograma, podeljeno u dve-tri doze.

Najbolje je da se uzima 15-30 minuta pre jela sa mlakom vodom ili čajem ili da se stavi ispod jezika da se lagano istopi. Za spavanje je bolje razmutiti kašiku meda u mlakom mleku. Da ne bismo preterali sa dozvoljenom dozom, treba znati da kašikom može da se zahvati od 28 do 30 grama meda, a kašičicom oko 15 grama.

Predoziranje

Ako neko prekorači preporučenu dnevnu dozu meda i uzme duplu meru ili više mogu da se jave ozbiljne komplikacije. Med je visoko ugljenohidratantna komponenta i oslobađa veliku temperaturu tako da kao posledica „predoziranja“ može da skoči temperatura, da se jave srčane aritmije, mučnina, povraćanje, proliv. Tegobe uglavnom nestaju nakon nekoliko sati kada se pojedeni med svari.

– Med nije lek već samo pomoćno lekovito sredstvo, a to što ga neko donosi sa Homolja, a drugi sa Stare planine ili Hercegovine ne utiče na kvalitet – objašnjava za čitaoce „Večernjih novosti“ dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Svi medari imaju istu rasu pčela, a razlika može da bude samo u sadržaju mineralnih materija. Bagremov ima najmanje, samo sedam-osam minerala, lipov ima 16-18, livadski oko 25, šumski 40, a najviše ima kestenov 45. Ovaj poslednji je zato idealan za „jačanje“ uma. Iako mu se pripisuju razna lekovita svojstva, med je prvenstveno hrana, i zato treba da se uzima velikom kašikom. Tegla treba uvek da stoji na stolu, a stvar ukusa je da li ćete jesti bagremov, livadski, lipov, cvetni ili šumski med.
Bagremov je najsvetliji, ima malo polenovog praha pa mogu da ga jedu i ljudi koji su alergični na polen. U odnosu na druge medove, ima najviše fruktoze koja sporo kristališe, pa ostaje u tečnom stanju i do tri godine. Kako je najslađi med, deca ga vole, a preporučuje se i trudnicama, jer se najbolje usvaja u crevnom traktu i najbrže resorbuje kroz krvni sistem i transportuje u vitalne organe koji ga koriste. Kod sportista to su mišići, kod učenika mozak, kod rekonvalescenata mesto gde se obavlja regeneracija tkiva i slično.
Livadski med je najkompleksniji i sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a svaka biljka ima specifičan hemijski sastav. Negde u medu ima više alkaloida, negde mineralnih materija, negde vitamina, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika sa kojima se biljka brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada.
– Šumski med je crvenkastobraon do crne boje i specifičan je po velikom sadržaju mineralnih materija koje su značajne za obavljanje umnih i fizičkih aktivnosti i zbog toga ima visoku cenu – objašnjava dr Mladenović. – Kod nas nemamo stalnu produkciju ove vrste koja obično medi svake druge, treće i pete godine. Najčešće medi u toku leta kada su tople noći sa jutarnjom vlagom ili rosom, što se retko javlja. Međutim, kada se svi uslovi slože, dolazi do medobranja, a često je hrast najizdašniji u medljiki. Daje je i lipa, a posebno je interesantna medljika od bora i jele u Grčkoj, koji su bogati mineralnim materijama.

Provera kvaliteta

Ako želite da proverite kakav med kupujete, ne morate da budete posebno obučeni. Dovoljno je da zahvatite kašičicom med i da pratite nit koja se stvara prilikom pada. Za razliku od voćnog sirupa, koji pri kraju pada u kapljicama, nit meda se nikada ne prekida, nego se samo istanjuje. Razlika je takođe i u tome što sirup sa kašike pada pravo, a med pravi slapove.
A to što prodavci nekada pokušavaju da namame kupce time što okreću teglu, to je više reklama i nema veze sa kvalitetom meda – priča dr Mića Mladenović. – To samo ukazuje koliko vode sadrži med. Po pravilniku može da sadrži od 16 do 20 procenata vode, a kad klobuk ide sporije, to samo znači da med ima nešto manje vode.

U kombinaciji sa polenovim prahom, matičnim mlečom i propolisom, od meda se priprema koktel koji sadrži sve one materije koje su potrebne čoveku tokom dana. Ima dosta ugljenih hidrata koji daju snagu, a polenov prah je koncentrat biogenih materija koje obezbeđuju sve mikroelemente. Propolis ima zaštitnu ulogu, a pčela ga koristi kao dezinficijens ili kao sredstvo sa kojim reguliše ili suzbija sve uzročnike bolesti u košnici.

Sa flavonima i flavonoidima, koje propolis najviše sadrži, deluje baktericidno i bakterostatički i koristi se u sanaciji bolesti, naročito u proleće i jesen. On štiti, zaustavlja ili ubija uzročnike.
– Matični mleč ili u prevodu kraljičino mleko, izuzetno je hranljiv različitim količinama esencijalnih kiselina, mineralnih materija, vitamina, hormona – ističe naš sagovornik. – Hraneći se mlečom, matica živi i do sedam godina za razliku od pčele koja živi 40 dana. Osim regulisanja metabolizma, može da pomogne u sanaciji nekih bolesti – srčanih tegoba, čira i nekih drugih bolesti digestivnog trakta.

Rok trajanja

Med može da se pokvari ako je loše zatvoren. On je hidroskopan, upija vlagu, i u površinskom sloju može da se razredi. Tada počinje proces tihe fermentacije, što znači da med može da se ukiseli. Na površini takvog meda javlja se pena i menja se miris, ali tada je dovoljno samo ukloniti sloj sa površine i jesti ostatak meda.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: