Onima što plaču: Za kim zvona zvone

SANJA
Svi vi koji nam svaki dan „ispirate“ mozak kako jedva čekate da odete odavde, otiđite već jednom. Kako to ponavljate uglavnom iz pozicije udobnog života, napravite malo mjesta za nas kojima i nije tako udobno.

Samo, ako nekada, milom ili silom, poželite da se vratite, sjetite se da se vraćate tamo gdje vas ništa nije zadržavalo, pa onda pokušajte da se postidite.

Ako mi nekada, milom, ili silom, krenemo za vama, moći ćemo da se vratimo bez imalo stida, jer uvijek nas je nešto zadržavalo da ne odemo odavde. Ono nešto što u vama nikada nije ni postojalo.

To nije zavičaj kao potreba čovjeka da ima svoj kutak kome će se uvijek vraćati (za čim mnogi nemaju potrebu, a što im se ne može zamjeriti), već sposobnost da zavolite bar nešto od onoga što vas je godinama ili decenijama okruživalo, a da ne očekujete ništa zauzvrat, da i onoga momenta kad krenete, kažete: idem, ali žao mi je što idem.

Dakle, ništa vas ne vezuje, jedva čekate da odete… putujte, igumani, i ne mislite na manastire. Za vama će zvona uvijek zvoniti.

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: