Eto,završava se sezona krsnih slava. Opipavamo stomake i opuštamo kajševe; svako je dobio nekoliko kila više.

Ali krsne slave poslednjih godina donele su i neke novine; slave ih i oni koji ih nikada ranije nisu slavili – vatrogasci i policija, na primer. Vidim veliko, očigledno moćno preduzeće u Čačku, okreće slavski kolač sa parohom .

I paroh i slavljenici su prilično ugojeni i elegantni, a svetac im je, da oprostite, nikakav, sav odrpan u ritama stoji u svetoj vodi Jordana i krštava Isusa Hrista.

Za ovakvu firmu očekivalo bi se da joj je zaštitnik Svetu Đorđe u sjajnom oklopu sa kopljem kojim probada marketinšku aždaju. Tu su i predesednik opštine, bivši sekretar opštinskog komiteta, komitetski kadrovik,šef za bezbednost i ostali koji su zaboravili šta su bili. Odnegovana amnezija.

I uopšte, krsne slave više ne liče na one nekadašnje stare i skromne porodične svečanosti.

Postojala je krsna sveća, kuvano žito i slavski kolač, a slavio se samo ručak na koji su dolazili isključivo najbliži rođaci, kumovi i prijatelji; ne više od desetak.Ručak je naravno bio nešto bolji nego obično ali ne nikada čitavo prase ili jagnje, već samo deo, plećka ili bubrežnjak.

Predveče su dolazile stare gospođe u izlizanim astraganskim bundama da provere jesmo li u međuvremenu propali i odustali od pravoslavlja.

Kljucale bi male kolačiće sa kristalnih tacni.Rum -štanglice, vanillin-grancle, išleri, bajadere…i pijuckale zelene likere iz čaša ne većih od naprstka. Onda bi se izvinjavale što moraju da odu jer imaju još šest slava. Baka bi tada padala u nesvest,očajna što su joj upropastile onako čiste, uštirkane i ispeglane salvete.

Danas slave liče na koktel parti sa sto do sto pedeset zvanica, kelnerima, peračima sudova i gardaroberima često i sa orkestrom.
A sve češće se slavi u retoranu. Ni traga od one divne prisne skromnosti starinskih slava; često se zaboravlja i slavsko žito, a malo ko i zna koja je slava u pitanju.