Milan Jovin ekskluzivno za SH: Žigić se nudio Leotaru!

Nikola je želeo da dođe u Leotar dok je bio na probi u Zvezdi upravo ovde u Trebinju, gde su se crveno-beli pripremali. Znao sam da bi tada anonimni momak za nas bio ogromno pojačanje iako smo imali šampionski tim. Međutim, uspeo je da se nametne u Zvezdi, pa smo digli ruke od transfera

Razgovarao: Trifko Ćorović
Fotografije: Slobodna Hercegovina

 

jovin 4

 

M

ilan Jovin Leotaru je doneo najveći uspeh u istoriji, a malo je nedostajalo da uz trofej prvog šampiona BiH iz Srpske i kvalifikacija za LŠ zaštitnom znaku Trebinja i Hercegovine podari čast da plavo-beli dres ponese i čuveni Nikola Žigić.

Legendarni levi bek Crvene zvezde iz fenomenalne Pižonove generacije i bivši trener Leotara u ekskluzivnom intervjuu za Slobodnu Hercegovinu otkriva kako mu je u zimu 2003. godine, u sezoni kada je Leotar osvojio titulu šampiona BiH i izborio bitku za Ligu šampiona, najviši srpski centarfor u istoriji (201 centimetar) za nokat izmakao i završio u Zvezdi. Čovek koji je fudbalsku Evropu doveo u Trebinje govori i s kakvim se problemima suočavao pred sam izlazak Leotara na međunarodnu scenu i zašto je na polusezoni, posle časnog oproštaja ponosa Hercegovine od LŠ protiv praške Slavije, spakovao kofere i napustio klub i grad, koji su mu prirasli za srce. Zbog toga mu, kako ističe, 10 godina nakon odlaska iz Trebinja teško pada sadašnje nezadrživo posrtanje nekadašnjeg giganta, koji umesto priprema za devet decenija postojanja u narednoj 2015, godinu pre rođendana strepi od gašenja.

  • Da li je tačno da je Žigić, uz Vladimira Stojkovića, lako mogao da postane drugi reprezentativac Srbije koji se afirmisao na Policama u vašem trenerskom mandatu?

-Istina je da je Žigić želeo u Leotar. Crvena Zvezda je u zimu 2003. došla u Trebinje, gde se pipremala za prolećni deo prvenstva. Trener Zvezde tada je bio moj nekadašnji saigrač Zoran Filipović. Gledao sam treninge crveno-belih i primetio jednog korpulentnog momka. Bio je potpuno anoniman, pa sam se raspitao o njemu i saznao da se zove Nikola Žigić.

 

 

  • Šta ste još saznali?

-Rekli su mi i da je slobodan igrač i da je u Zvezdu došao na probu. Prišao sam mu i pitao ga da li bi došao u Leotar. Bio je vrlo zainteresovan za to, a i ja sam, jer sam znao da bi nam igrač takvog profila mnogo značio. Sa njim bismo imali i ogromno pojačanje u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Preneo sam ljudima iz uprave da obratimo pažnju na njega, ali je on posle toga uspeo da se nametne u Zvezdi i do tog transfera nije došlo.

 

NISKE GRANE Veoma mi je žao što je Leotar spao na ove grane. To je sve što mogu da kažem, jer me za Trebinje vezuju lepe uspomene

 

  • Ipak, Leotar je i bez Žigića uspeo da osvoji titulu šampiona BiH u prvom zajedničkom prvenstvu timova iz RS i Federacije, a time izbori i nastup u predtakmičenju Lige šampiona, kada je renoviran i stadion. Jedanaest godina kasnije od šampiona BiH Leotar se pretvorio u klub pretplaćen na vesti o suspenzijama i najavama gašenja. Kako kao najuspešniji trener tima sa Polica doživljavate sadašnju agoniju kluba?

-Veoma mi je žao što je Leotar spao na takve grane. To je sve što mogu da kažem, jer me za Trebinje vezuju lepe uspomene. Tu sam proveo dve izuzetne godine. Tada je Leotar postigao najbolje rezultate u svojoj istoriji. U te dve godine od malog kluba stigli smo do titule državnog prvaka i evropske scene.

  • Kako ste baš vi dobili priliku da u tom trenutku sednete na klupu Trebinjaca?

– Vodio sam omladince Crvene Zvezde, a pre toga sam bio pomoćnik Vladimiru Petroviću Pižonu u prvom timu Zvezde. Preporučio me je Pavle Delibašić. On je dete Crvene Zvezde, a već je igrao za Leotar. Uprava Trebinjaca došla je u Beograd i za pet minuta smo sklopili dogovor. Njihova želja je bila da trener bude neko iz Zvezde i da se između ta dva kluba uspostavi što bolja saradnja, a to se i ostvarilo.

  • Šta vam je tada značio dolazak na Police?

Veliki izazov. Leotar je prvi klub u kojem sam dobio priliku da  samostalno radim. Trenutak je bio specifičan, jer je to bila prva sezona Premijer lige BiH u kojoj su učestvovali i klubovi iz RS. Time je taj šampionat imao mnogo veći značaj.

 

vlado gacinovic

Jovinov asistent: Vlado Gaćinović

Gaćinović je čudo od trenera!!
  • Da li ste pomišljali da put Trebinja povedete i pomoćnike iz Zvezde kada ste preuzimali Leotar?

-Nije bilo potrebe, jer je Leotar imao svoje trenere. Pomoćnik mi je bio Vladimir Gaćinović. Dovodio je posle treninga i sina Mijata (sadašnjeg reprezentativca mlade reprezentacije Srbije i omladinskog prvaka Evrope). Dugo smo ostajali zajedno na terenu. Vlado je uvek bio veliki radnik. Koliko je dobar trener najbolje je potvrdio radom u Vojvodini. Možda neki ne znaju, ali je upravo on selektirao izvanrednu generaciju fudbalera Vojvodine. Reč je o 1995. godištu. Prošle sezone ponajviše zahvaljujući njemu Leotar je završio u sredini tabele uprkos izuzetno teškoj situaciji u klubu, i to u svakom smislu.  

 

  • Kakav je igrački kadar tada imao Leotar?

– Zatekao sam nekoliko iskusnih domaćih igrača poput Muline, Radovića i Vukićevića. Oni su davali ton igri, a doveli smo Kerkeza, Milenkovića i Krunića, koji su kasnije napravili sjajne karijere. Iz Zvezde sam doveo Nenada Stojanovića, Slavoljuba Đorđevića i Marka Popovića. Posle njih u klub su stigli Vladimir Stojković, sadašnji reprezentativni golman Srbije, pa Boban Stojanović. Svi oni na Policama su doživeli punu afirmaciju. Bio je to odličan tim. Jednostavno, sve kockice su se poklopile. Hemija ekipe je bila izuzetna.


SVI SREĆNI I ZADOVOLJNI Spasoje Aćimović kao tadašnji predsednik kluba obezbedio je uslove da sve dobro funkcioniše. Grad je stajao iza kluba, a imali smo i veliku podršku HET “Trebišnjice”. Plate su bile solidne i redovne, a igrači zadovoljni. Hemija u timu izuzetna!

  •  Da li je od samog starta uprava imala šampionske ambicije?

– Predsednik kluba bio je Spasoje Aćimović. Kao vrlo ambiciozan i sposoban rukovodilac obezbedio je uslove da sve dobro funkcioniše. Grad je stajao iza kluba, a imali smo i veliku podršku HET “Trebišnjice”. Plate su bile solidne i redovne, a igrači zadovoljni i jedino o čemu smo brinuli bilo je da na terenu pružimo najbolje od sebe. Vremenom su ambicije rasle, ali smo uspeli da osvojimo trofej u Premijer ligi BiH i izborimo kvalifikacije za Ligu šampiona.

  •  Leotar je uvek teško donosio bodove sa gostovanja. Šta se promenilo u filozofiji igre kada ste vi preuzeli ekipu?

-Bio je to odličan tim. Sećam se našeg prvog gostovanja. Išli smo u Visoko, gde nas je čekala ekipi Bosna. Publika nas je vrlo neprijateljski dočekala. Povici “Srbe na vrbe!” i slične parole su nas pratile na stadionu i na putu do njega. Momci su odigrali odlično. Na poluvreme smo otišli sa rezultatom 6:0. Domaćini su molili da spustimo tempo. Konačan rezultat 9:0 i aplauz iste te publike, koja nas je neprijateljski dočekala od starta, odredili su naš put ka samom vrhu.


DEVETKOM NA PRETNJE! Pobeda od 9:0 nad Bosnom u Visokom na prvom gostovanju Leotara u FBiH odredila je naš put ka tituli. Publika, koja nas je dočekala parolama “Srbe na vrbe”, na kraju nam je aplaudirala

  •  Kakav ste odnos imali sa trebinjskom publikom?

Publika na Policama je veoma probirljiva i stroga. Imao sam sreću da su me dobro prihvatili, a nekada sam imao utisak da igrači lakše igraju na gostovanjima. Jednostavno, pobeda na Policama se podrazumevala.

  •  Zar titula nije došla u pitanje kada ste tri kola pre kraja izgubili od Širokog Brijega?

– U trci za titulu izdvojili su se Leotar i Željezničar. Tri kola pre kraja prvenstva gostovali smo u Širokom. Najbolji igrač lige i strelac Leotara Nenad Stojanović Purke posle duže pauze vratio se u tim. Stavio sam ga u startnu postavu. Bio je to derbi kola, pa je stadion bio pun. Utakmica tvrda, ali potpuno korektna. Minut pre kraja poluvremena sevnula je Purketova levica i Leotar je poveo. Srećan zbog gola, Stojanović se za trenutak zaboravio. U publici je ugledao svoju devojku (sadašnju suprugu) i neke prijatelje iz Trebinja. Potrčao je prema njima i mahinalno podigao tri prsta.


PAKAO U ŠIROKOM! U derbiju protiv Širokog u gostima Purke Stojanović nam je doneo vođstvo, ali je gol proslavio sa mahinalno podignuta tri prsta, nakon čega se na nas obrušio pakao i sa tribina i od sudija

  • Šta se tada dogodilo?

-Tog trenutka domaća publika je taj gest doživela kao provokaciju i za nas je usledio pakao. Domaći nisu krenuli sa centra. Stojanovića sam odmah zamenio i poslao u svlačionicu. Publika je pravila strahovit pritisak u nastavku meča, a sudija je potpuno promenio kriterijum. Od jedne korektne utakmice došli smo do meča punog varnica, u kojem su domaćini pobedili sa 2:1.

  • Tada ste mesto lidera prepustili Željezničaru. Da li ste verovali da na kraju ipak možete do titule?

-Posle tog meča sudbina više nije bila u našim rukama. Ispostavilo se da će utakmica poslednjeg kola Široki – Željezničar biti meč u kojem će se rešavati cela sezona.

  • Da li ste verovali da će Široki pobediti Želju?

Široki je ozbiljan klub. Imaju izvanredan stadion i savršene uslove za igru. Ispod stadiona je teretana, a pored hala. U nju košarkaška reprezentacija Hrvatske redovno dolazi na pripreme. Klub vodi Mijo Jelić, izuzetan čovek i ličnost. Posle poraza u Širokom imali smo svest da smo time sebi oduzeli i pravo da se nadamo tituli. O našoj sudbini odlučivao je Široki. Sedeo sam sa Jelićem posle naše utakmice, a on mi je dao reč da će Široki igrati maksimalno angažovano.

 

mijo jelic

Čovek od reči: Mijo Jelić dugogodišnji predsednik Širokog


SVAKA ČAST MIJU JELIĆU! Kad smo izgubili od Širokog, predsednik tog kluba Mijo Jelić mi je obećao da će oni u zadnjem kolu igrati angažovano protiv Želje. Kad smo dobili Rudar, a oni Želju, zazvonio mi je telefon. Jelić mi je prvi čestitao na tituli. Svaka mu čast što je održao reč

 

 

 

  • Kako je proteklo poslednje kolo?

Mi smo gostovali u Ugljeviku, a mislima smo bili na Pecari (stadionu Širokog). Pobedili smo Rudar sa 2:1, a zauvek ćemo pamtiti ime Brazilca Bajana, koji je u 81.minutu dao gol kojim je Široki pobedio Želju i nama doneo titulu. Tek što je odsviran kraj utakmice zazvonio mi je telefon. Sa druge strane je bio predsednik Širokog Mijo Jelić. Čestitao mi je na tituli i potvrdio da je čovek od reči.

  • Da li ste u tom trenutku imali svest o tome da je Leotar imao istorijsku šansu da bude prvi srpski klub u Ligi Šampiona?

Ozbiljno smo se pripremali za evropsku scenu, ali nekoliko stvari nam nije išlo na ruku. Bio sam uveren da ću imati na raspolaganju i Purketa Stojanovića i Đorđevića, ali tog leta je Zvezdu preuzeo Slavoljub Muslin. On je tražio da se njih dvojica vrate na “Marakanu”. Za Leotar je to bio veliki gubitak. U zadnji čas smo doveli golmana Stojkovića i napadača Bobana Stojanovića. Trebalo je vremena da se novi igrači adaptiraju.

 


POLUVREME ZA ISTORIJU Ispali smo od praške Slavije u 2. kolu kvalifikacija LŠ. Prvo poluvreme meča u Trebinju igrali smo savršeno. Bilo je 1:1, a šteta je što nismo iskoristili brojne šanse. Police su bile u transu

 leotar4

  • Prvo kolo ste lako prebrodili i izborili dvomeč sa Slavijom iz Praga. Kakve je šanse Leotar imao protiv češkog tima?

– Gravenmaher iz Luksemburga lako smo preskočili, a onda je na red došla praška Slavija. Snagu te ekipe dve godine ranije osetio je Partizan, koji je u Pragu poražen sa 5:1. Česi su imali odličan tim predvođen reprezentativcem Radekom Bejblom. Prvo poluvreme meča sa Slavijom na Policama je najbolje poluvreme u istoriji Leotara. Bilo je 1:1, igrali smo savršeno i bila je šteta što brojne šanse nismo iskoristili. Police su tog dana bile u transu. Nažalost, dalje od toga se nije moglo. Ispali smo časno. Da smo prošli zadnja prepreka pred grupnu fazu bila bi nam Selta, što je bila lepa prilika da ugostimo ekipu koja je tada bila izuzetno jaka.

  • Zašto je Leotar posle nastupa u Evropi krenuo silaznom putanjom?

– Došlo je do promena u rukovodstvu kluba. Kao sportista nisam neko ko se bavi politikom i ne bih da komentarišem nešto što ne poznajem, ali politika je odredila da se predsednik Spasoje Aćimović povuče, a nova uprava se nije snašla u datoj situaciji.


POČETAK HAOSA?! U narednoj sezoni politika je odredila da Aćimović više ne bude predsednik kluba. Plate su kasnile, a nezadovoljstvo igrača bilo je sve veće. Uprava se sakrivala i po gradu bežala od igrača. Ja sam podneo ostavku u pokušaju da nešto promenim i pomerim!

  •  A šta ste vi želeli? Šta je bio vaš koncept?

Želeo sam da Leotar na talasima titule i učešća u Evropi materijalizuje taj rezultat. Doveo sam ljude iz Leotara u Zvezdin marketing, koji je tada vodio Zoran Avramović. Želeo sam da se edukuju u toj oblasti i pokušaju da stabilizuju klub kako bi ga zadržali u samom vrhu bh. fudbala.

  • Kakav je bio efekat?

-Ispostavilo se da je moja želja je za njih bila preambiciozna. Oni su se držali teorije da su mali amaterski klub. Zato je propala istorijska šansa koju je Leotar imao u tom trenutku. Kola su posle toga krenula nizbrdo.

Iz Leotara me više nisu zvali jer mi duguju pare!

Da li je bilo poziva da se vratite na klupu Leotara?
– Od nekih ljudi čuo sam da sam, pre nego što je Bogdan Korak izabran za trenera, pominjan kao kandidat. Međutim, u upravi su znali da nisu izmirili dugovanja prema meni, pa nisu ni pokušali da me kontaktiraju.   

  •  U prolećnom delu prvenstva podneli ste ostavku. Zašto?

Do kraja jesenjeg dela bili smo u vrhu tabele. Plate su kasnile, a nezadovoljstvo igrača bilo je sve veće. Uprava se sakrivala i po gradu bežala od igrača. Da bih prekinuo tu situaciju sazvao sam sastanak igrače i uprave. Saopštio sam im da podnosim ostavku. Uradio sam to u iskrenoj želji da upravu trgnem i da se problemi što pre prevaziđu. Međutim, izgleda da su muke tek tada počele da se gomilaju.

  • Da li današnji fudbal može da se poredi sa vremenom kada ste vi igrali?

– Teško je praviti poređenje. Treninzi i sve oko terena ne može da se poredi. Ne slažem se sa ocenom većine da se tada igrao spor fudbal. Pogledajte malo snimke iz tog vremena. Naši klubovi su znali da prezime u Evropi. Svake sezone bilo je nekoliko velikih utakmica koje su punile Marakanu. Ne zaboravite da je kapacitet stadiona tada bio duplo veći nego sada.

  •  Ostao je veliki žal vaše generacije za peharom Kupa UEFA 1979. godine. Zašto ste i vi kao igrači, ali i navijači Zvezde, decenijama proklinjali sudiju revanš meča sa Borusijom Menhengladbah, kada ste poraženi sa 0:1?

– Kako i ne bi posle beogradskih 1:1?! U Dizeldorfu smo protiv Borusije celo drugo poluvreme igrali viktoriju, ali nismo imali sreće da zatresemo mrežu. Sudiji Mikelotiju iz Italije bila je to oproštajna utakmica, tako da je bez straha da bude suspendovan ili na bilo koji način kažnjen, sramno sudio i na taj način doneo Borusiji pehar. Kakav je bio opšti utisak sa tribina najbolje svedoči činjenica da je ceo stadion skandirao “Roter Štern”. Nepravda je bila tako očigledna.

Kup UEFA 1979. bio je jači od Kupa šampiona!
  • Vaša generacija u Zvezdi ostala je upamćena po finalu Kupa UEFA 1979.godine. Da li vam prija to što je brojni navijači svrstavaju među jednu od najboljih u istoriji kluba?

-Smatram da je Džajićeva generacija najbolja u istoriji Zvezde. Dugo su igrali zajedno i doneli puno trofeja, a njihov najveći domet u Evropi bilo je polufinale Kupa šampiona, gde su eliminisani od Panatinaikosa. Moja generacija je otišla korak dalje i donela Zvezdi prvo evropsko finale. Odgovorno tvrdim da je u to vreme Kup UEFA bio jače takmičenje od Kupa šampiona.

  • Na osnovu čega to tvrdite?

Razlog je veoma prost i vidljiv već na prvi pogled. U Kupu šampiona su bili po jedan predstavnik iz Engleske, Italije, Nemačke i Španije, dok je Kup UEFA imao po tri-četiri predstavnika iz tih zemalja, koji su bili približne snage kao njihov šampion. Samim tim u Kupu UEFA već od drugog kola nailazili ste na izuzetno jake protivnike. 

 

 

  • Mnogi misle da su iskupljenje i nagrada stigli 1991. Koliko je osnovana teza da je vaša generacija epskim porazom od Borusije trasirala put Zvezdi da 12 godina kasnije u potpuno drugačijem meču sa Marsejom osvoji najdragoceniji klupski pehar u Evropi?

-Pa, možda može da se razmišlja i na takav način. Ono u šta nema sumnje jeste da je Zvezdina generacija iz Barija ostvarila najveći uspeh u istoriji našeg klupskog fudbala. Finale su odigrali potpuno drugačije od nas i izborili trijumf  ljutom defanzivom. Zvezda je u Bariju za dva sata igre uputila jedan šut ka golu, ali pobeda na penale je sve to kompenzovala. Pošto se u životu obično pamte samo pobednici naše finale iz Dizeldorfa palo je u zaborav posle Barija.

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: