Lazanski: Najlepše godine proveo sam u Trebinju!

Miroslav Lazanski, čovjek čije je ime uvijek bilo sinonim za odličnu informisanost o savremenom naoružanju, poprilično je čest gost Trebinja. Novinar i analitičar koji je uvijek izazivao pažnju, gdje god se pojavio. Njegova riječ je imala specifičnu težinu. Nije to ni malo slučajno.

lazanski 01

Izvor: Radio Trebinje
Autor: R. M.

“Možda i najlepše godine života sam proveo u Trebinju” ističe on. Lazanski je rođen 1950. u Karlovcu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je i započeo novinarsku karijeru, prvo u „Polet-u“, kasnije u „Vjesniku“, „Startu“, „Danasu“, „Politici ekspres“, „NIN-u“, „Večernjim novostima“ (1996-2001). Godine 1991. Lazanski prelazi u „Politiku“ gde i danas radi. Izveštavao iz Sirije, Somalije, sa Krima i ratova u Avganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanu, Jemenu i Libiji… Intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnike generalštaba svetskih armija, između ostalog načelnike generalštaba ruske, kineske i japanske armije. Jedini jugoslovenski novinar koji je plovio na atomskoj podmornici, američkoj “Tautog”, letio na avionu F-14, bio na nosaču aviona “Džon F. Kenedi” i leteo na Mig-29. Bio gost vojnih akademija Rusije, Japana, SAD, Australije, Italije, Velike Britanije, Njemačke, Rumunije… Imao je redovnu kolumnu u grčkom listu “Katimerini”, japanskom “Sekuritarian” i “The Diamond Weekly”. Autor je deset knjiga i desetak velikih tv-serijala. Vojni rok služio 1977. godine u Bitolju u 41. pešadijskoj diviziji JNA. Odlikovan je Medaljom za vojničke zasluge.
Zavidna i novinarska ali i vojna karijera.

lazanski 02

Lazanski sa Dragoslavom Banjkom, direktorom trebinjske Gimnazije

U svojoj knjizi “Jutarnja patrola” osvrćući se na Trebinje rekao je: “Trebinjci su uvek bili nešto posebno među Hercegovcima. Tradicionalno orjentisani prema moru, prema Dubrovniku, imaju pečat mediteranskog grada. Čak je i glavna trebinjska ulica, sa svojim pločama, nalik dubrovačkom “Stradunu”. Niko ko nije živeo u Trebinju ne zna šta su to jesenje trebinjske kiše, kada oblaci prekriju kotlinu grada, sve do visine TV repetitora na Leotaru. Kada od kiše zablistaju kamene ploče na glavnoj gradskoj ulici, kada se voda popne do samih lukova tri trebinjska mosta. Niko ko nije živeo u Trebinju i popio kafu na terasi Hotela “Leotar” ili pod platanima, ne zna šta su to trebinjske zore i večeri. Kada u avgustu i kamen pobeli od sunca, a Dživarsko polje zamiriše plantažama grožđa”, sa sjetom u glasu priča i piše o Trebinju Miroslav Lazanski.
Proteklog vikenda obilježio je 45 godina mature. Bio je generacija trebinjske Gimnazije koja je te davne godine maturirala.
“Moram da priznam da smo mi muškarci gledali kako nam izgledaju drugarice. Da li su u formi ili nisu. Dal zrače srećom ili ne. Onda ko ima, a ko nema kose. Ko se udebljao, a ko nije. Ali kad uđemo u školske klupe, setimo se svih tih divnih dana.Bilo je to divno vreme. Živeli smo u mirnoj i sređenoj državi. Na svoj način, ova trebinjska Gimnazija i nas je formirala kao ljude”, kaže Lazanski.
Namjeravao je, kaže, da ode i do mora. Ali kiša se ispriječila. Sjeća se i odlazaka u Kupare. Kao sin oficira JNA često je išao tamo krajem šezdesetih godina prošlog vijeka.
“Mi, deca oficira JNA iz garnizona Trebinje, potrpali bismo se subotom i nedeljom u vojne kamione, čuvene „dajčeve” bez cerada i sa drvenim klupama, i kompletno svi na more. Pevajući u Kupare. Sa očevima koji su bili i majori i potpukovnici, a bogami su i pukovnici iz trebinjskog garnizona išli jedno vreme kamionima u Kupare. Naravno da smo svi plaćali gorivo za te „dajčeve”, bez obzira na sve, bila je to ozbiljna država. Bile su to šezdesete godine i sve nam je bilo lepo. Zapravo, nikada se tada nisam zapitao zašto u Kuparima na plaži nema civila iz okolnih hrvatskih mesta, iz Konavla, iz Dubrovnika, iz Cavtata. Ili turista iz Zagreba. Mislio sam tada da oni imaju bolje plaže i bolja mesta za kupanje, slutio sam da im je možda nekako neugodno da se kupaju tu gde je sve vojno, gde se na plaži svi glasno smeju, gde je cika i vriska. A Kupari su bili otvoreni i za civile”, kaže Lazanski.

Na ovogodišnje druženje došao je sa američkim džipom marke “Dodž”, koji je iskrcan u Normandiji polovinom drugog svjetskog rata. Negdje ga je kupio na vojnom skladištu, preduredio i vozi. Njegove kolege kažu, za sljedeću godišnjicu mature, ne bi nas iznenadilo da se spusti nekim ruskim vojnim helikopterom. Recimo MI 24. E, to bi tek bila atrakcija.

O autoru

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: