Kraj haške sramote

Sećate li se ko je Dražen Erdemović? Reč je o jednom od prvih haških optuženika koji je priznao da je ubio skoro sto ljudi, odglumio kajanje, optužio druge i bio osuđen na pet godina zatvora. Vojislav Šešelj nije ništa priznao – ni sud, ni optužnicu, ni svedoke.

seselj2

Izvor: Politika.rs
Autor: Batić Bačević
 

U haškom zatvoru je, bez ikakve presude, proveo 11 godina, osam meseci i 13 dana. A kada su do haških sudija stigle dijagnoze o metastazama na jetri, iz Haga je srpskoj vladi stiglo pismo da u roku od dva do tri sata („danas do 18 časova”) pruži garancije za Vojislava Šešelja. Tako je jedna pravna sramota duga 12 godina trebalo da se pokrije dvočasovnim izlivom humanosti.

Na vest o Šešeljevom povratku, jedan od njegovih političkih antipoda Nenad Čanak rekao je da čovek koji je otišao, nije ovaj čovek koji se vraća: „Zemlja iz koje je otišao, nije zemlja u koju se vraća. Ljudi koji su ga ispratili, nisu ljudi koji će ga dočekati.” Sve se, dakle, u Srbiji promenilo. Samo je ta haška sramota ostala ista. Kao što je ostao isti onaj deo političke intelektualne elite u Srbiji koji je 12 godina glasno ćutao o čoveku koji je zbog ekstremnih stavova ili verbalnog delikta robijao duže nego čitava galerija osvedočenih zločinaca. Jer, svi dobro znamo da nema demokratije za neprijatelja demokratije. A svako ko se usudio da kaže kako bi i radikali, ipak, morali da imaju neka ljudska prava, brzo bi postajao osumnjičeno lice, jatak Ratka Mladića ili honorarni saradnik raznih tajnih službi.

Šešeljeva robija je za razne srpske lidere bila neka vrsta zapadnog poklona razvoju demokratije, jer su bili uvereni da će bez opasnog, violentnog radikalskog lidera njegova stranka uvenuti, dočim će Srbija brzo biti na vratima Evrope. Tako je Šešelj postao neka vrsta političke mine zaostale iz onog rata, koju bi trebalo držati što dalje od ljudi, sve dok joj ne istekne rok trajanja.

Prvih godina se po raznim diplomatskim prijemima u Beogradu moglo osetiti olakšanje što njega više nema tu, a lideri političkog i NVO sektora nabrajali su koje je sve pogodnosti za razvoj demokratije već doneo njegov odlazak. A onda je, negde kada je čak i najvećim haškim entuzijastima postalo očigledno da je reč o običnoj lakrdiji, refren o Šešelju promenjen – šta bi sve mogao da donese njegov povratak.

Čak i kada su lekarske dijagnoze govorile da je lider radikala možda uspeo da istovremeno nanese neprocenjivu štetu tribunalu i sopstvenom zdravlju, ovdašnji šampioni liberalne misli razmatraju kako bi teško oboleli lider jedne vanparlamentarne stranke mogao da destabilizuje Srbiju.

Zato i potpisnik ovih redova nije sasvim siguran šta bi povratak jednog poraženog lidera iz jedne poražene zemlje mogao da znači – kraj jedne epohe ili kraj jedne velike, bezobalne haške blamaže.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: