Kakvu poruku Luka Ćelović šalje novim bogatašima?!

U godini u kojoj se navršilo jubilarnih 160 godina od rođenja Luke Ćelovića Udruženje Trebinjaca „Jovan Dučić” iz Beograda zvanično podnelo zahtev da jedna od ulica „Beograda na vodi“ ponese ime legendarnog Trebinjca…

luka

Autor: Trifko Ćorović/Glas Trebinja (štampano izdanje)
Prošle godine, 18. oktobra, navršilo se 160 godina od rođenja Luke Ćelovića -Trebinjca. Jubilej bi prošao skoro nezapaženo da Udruženje Trebinjaca „Jovan Dučić” iz Beograda nije zatražilo od vlasti prestonog Beograda da se uspomena na Luku Ćelovića sačuva tako da jedna od ulica budućeg „Beograda na vodi” ponese ime ovog velikog dobrotvora.
– Od svih uglednih Trebinjaca koje je Hercegovina podarila Srbiji i srpskom rodu Luka Ćelović je jedini koji je svom imenu dao nadimak Trebinjac. Verovatno je sa ponosom želeo da istakne svoj rodni kraj. Danas, Trebinjci koji žive u Beogradu ponosni su na njegov lik i delo i rado bi svako od njih pridodao svom imenu nadimak Trebinjac. I po Momi Kaporu biti Trebinjac znači biti privilegovan. Takođe, nikako ne smemo zaboraviti da je Luka Ćelović pomogao velikom broju zemlјaka. Luka je verovao Hercegovcima, zapošlјavao ih po svojim dućanima i uveliko pomogao da se kolonija Hercegovaca u Beogradu dobro namnoži – priča za Glas Trebinja Žarko J. Ratković, predsednik Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu.
Danas kada prošetate delom Savamale koja bi trebala da čini srce budućeg „Beograda na vodi” mnogo je tragova Luke Ćelovića. U srcu Savamale najimpresivnije zdanje predstavlјa zgrada Beogradske zadruge koja je osnovana 1882. godine, a kojoj je život posvetio upravo čuveni Trebinjac.
Nimalo slučajno, baš ta zgrada sa svih strana opasana je barjacima budućeg evropskog „Beograda na vodi”.

beogradska-zadruga-1

Beogradska zadruga

Preko puta Beogradske zadruge nalazi se jedna od Ćelovićevih kuća. Na ulaznim vratima stoji grb na kome piše godina gradnje 1903. dok je iznad toga natpis „Beogradskom univerzitetu – Luka Ćelović Trebinjac”. U prizemlјu zgrade nalazi se knjižara, a trošna fasada i išarana vrata, koja treba da predstavlјaju neki vid reklame za školu crtanja, kriju realnu lepotu ove zgrade.
Kad prošetate samo dve ulice dalјe stižete do pre par dana Zagrebačke ulice. Ova ulica je nedavno dobila i zvanično naziv Koče Popovića. Pričajući sa stanarima ove ulice uverili smo se da su gotovo svi složni u oceni da je baš ova ulica trebala da nosi ime Luke Ćelovića. Naime, cela leva strana ulice je bila u vlasništvu legendarnog Trebinjca. Palate iz ove ulice su se proširile i na uglove sa susednim ulicama Gavrila Principa 16. i Karađorđevom 65. U ovim zgradama je ukupno 55 stanova i 13 dućana.
Možda bi državni revizor smešten u jednom od tih stanova mogao da proceni realnu sadašnju vrednost Lukine ostavštine. Istorijski zapisi kažu da je fond Luke Ćelovića preko rentiranja ovog prostora mesečno donosio 260.000 dinara, što je u ono vreme moglo da pokrije više od 50 profesorskih plata. Tim novcem su finansirani brojni naučni radovi. Međutim, potpuno neshvatlјivom i nedomaćinskom odlukom 1970. godine od strane tadašnjeg Beogradskog univerziteta ovaj prostor se ustupio firmi „Metal-servis” u zamenu za neke stanove koji su podelјeni beogradskim profesorima. Danas nema ni „Metalservisa“, a duž ulice možemo zapaziti natpise privatnih zubnih ordinacija, putničkih agencija, advokata, hostela…

natpis-u-ulici-koce-popovica-3
Mnogi Trebinjci i ne znaju da, čim izađu iz autobusa na stanici u Beogradu, preko puta sa fasade ih prati pogled Luke Ćelovića, sa fasade jedne od najimpresivnijih građevina u tom kraju. Danas se u prizemlјu te zgrade nalazi jedan objekat poznatog trgovinskog lanca, filijala strane banke i domaći salon namještaja.
Šetajući dalјe nailazite na park Luke Ćelovića koji se nalazi ispred zgrade Ekonomskoig fakulteta u Beogradu. Iako je danas preuređen, taj park je ostao upamćen kao okuplјalište žena „najstarijeg zanata“.
Žarko J. Ratković smatra da je Luka svojim djelima zadužio Beograd više od tog parka koji, uzgred budi rečeno, nema nigde ni natpis sa njegovim imenom.
– Formalno je procedura pokrenuta. Poslali smo dopise gradonačelniku Beograda, njegovom zameniku, kao i komisiji za imenovanje ulica i trgova u Beogradu. Od sekretara ove komisije dobili smo potvrdu da je naš predlog ušao u zvaničnu proceduru, pa se nadamo da ćemo uskoro dobiti i pozitivan odgovor.
Predsjednik zavičajnog udruženja Hercegovaca u Zrenjaninu Uroš Milojević već dugo ima ideju da se ustanovi nagrada Luka Ćelović za donatorstvo. Udruženje Trebinjaca u Beogradu se trudi da se i ova zamisao realizuje.
– Stupili smo u kontakt sa rektorom Beogradskog univerziteta i uskoro očekujemo sastanak. Cilј nam je da Rektorat BU podrži ovaj predlog i da se nagradom „Luka Ćelović Trebinjac” motivišu potencijalni darodavci. Donatorstvo ne bi donelo nikome novčnu nagradu, ali bi predstavlјalo moralno priznanje. U vreme ekonomske i moralne krize donatora je sve manje, a sve je više onih koji socijalizuju gubitke, a privatizuju profite i taj novac iznose van zemlјe. Možda ovim činom možemo nekog od bogatih pojedinaca da usmerimo da deo svog bogatstva podari za neko javno dobro. Zato je veoma važno da ime Luke Ćelovića Trebinjca zauvek otrgnemo od zaborava – zaklјučuje Žarko J. Ratković.

Gradonacelnik-1

Luka Ćelović (Pridvorci kod Trebinja, 18. oktobar 1854 — Beograd, 15. avgust 1929) bio je veletrgovac, rentijer, početkom dvadesetog veka jedan od najbogatijih lјudi u Srbiji, vodeći finansijer i jedna od najuticajnijih ličnosti među Srbima poreklom iz Hercegovine, predsjednik Beogradske Zadruge, nacionalni radnik i veliki srpski prosvjetni dobrotvor.
Osnovnu školu učio je u Trebinju, Banja Luci i Brčkom. To mu je bilo sve školovanje. Godine 1872. morao je napustiti Bosnu i došao je u Beograd svome zemlјaku, arhimandritu Nićiforu Dučiću, koji ga je dao kao šegrta u tadašnju poznatu radnju Radosavlјevića i Ignjatijevića. Godine 1875, kada je izbio Srpski ustanak u Hercegovini, Luka se, kao dobrovolјac, vraća u Hercegovinu. U borbama sa Turcima bio je lakše ranjen, ali se brzo oporavlјa i u svojoj četi nastavlјa borbu.
Pošto i Srbija objavlјuje rat Turskoj, dobrovolјci iz Hercegovine vraćaju se u Beograd, sa njima i Luka, pa nastavlјa vojevanje u oba srpsko-turska rata, 1876. i 1877-1878. godine. Po završetku rata, Ćelović je otpočeo samostalnu trgovinu domaćim proizvodima (šlјive, žito i druga hrana), uz pomoć svojih zemlјaka, poznatih trgovaca Krsmanovića i Paranosa. U jesen 1882. osnovana je Beogradska zadruga za međusobno pomaganje i štednju, kao zavod manjih preduzetnika, s neznatnim udjelima i malim kapitalom. Godine 1899. izabran je za predsjednika upravnog odbora Beogradske zadruge. Jedva pismen, samouk, Ćelović je napornim trudom od Beogradske zadruge načinio jedan od najjačih i najsolidnijih srpskih novčanih zavoda i industrijskih preduzeća. Predsednik zadruge bio je do svoje smrti 1929.
Vrlo štedlјiv i škrt za sebe lično, Ćelović nije žalio novaca, kad se ticalo opšte stvari. Ćelović i dr Milorad Gođevac počeli su opremati čete i slati ih u Staru Srbiju. Bugarski komitet uočio je svu opasnost takvog rada za bugarske cilјeve i osudio je Ćelovića, kao i dr Gođevca na smrt. Poslati atentatori nisu uspjeli stići do Beograda. Poslije 29/5 1903. Ćeloviću i dr Gođevcu prišao je i general Jovan Atanacković kao vođa mladih oficira, koji su u Majskom prevratu izvršili oficirski puč i promjenu na prijestolu. Tako je obrazovan i formalno središnji komitetski odbor, u čijem su akcionom dijelu Ćelović i dr Gođevac ostali sve do oslobođenja Stare Srbije i Makedonije. Da nije bilo Ćelovića, prema rečima dr Gođevca, glavnog pokretača ideje o četničkoj akciji, od cijelog tog posla ne bi bilo ništa, jer je on sam davao po 40.000 do 50.000 dinara godišnje za opremanje četa.
Ćelović je sve svoje imanje testamentom ostavio Beogradskom univerzitetu (izuzimajući male legate rodbini) što je iznosilo preko 50 miliona dinara.

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: