Hercegovka Sanja Dragićević je nova voditeljka Jutarnjeg programa RTS

Autorku dokumentarca Majka hrabrost, život za Nikolu i reporterku Dnevnika, uskoro ćemo videti u ulozi voditeljke Jutarnjeg programa

sanja

Izvor: Story
Otkako je Maja Japundža nakon dugog niza godina napustila Jutarnji program, dosta se spekulisalo koja će to dama doći na njeno mesto. Izbor je pao na Sanju Dragićević

– Veliki je izazov, ali i odgovornost raditi tri sata živog programa. Radujem se novom izazovu i upravo juče sam imala probno snimanje – rekla je nova voditeljka listu Blic, dodavši da će ona jednim delom i uređivati emisiju.

 

Koliko je Sanja vezana za svoje Prebilovce svedoči i kratka priča koju je napisala 2007. godine, a prenosimo je sa sajta Prebilovci.net 

Sanja Dragićević:  Slike

Brdo obraslo smrekom, šipcima i dračom. Osvajaju i selo. Rukom ubrah plod dinarike iznad kuće.Slavka Dragicevic

Sa gornjeg, sada već popucalog, asfaltnog puta, vidi se skoro čitavo selo. Nekoliko crvenih krovova, kao makovi u zaboravljenom polju čičaka bez plodova, čuče. A ispod njih, dole u uvali Do, nekadašnji ćilim tkan rukama Prebilovčana. Sada su to samo pokidane niti izgubljenih boja…pustodolina. Nestvarno je okružena izvijenim kičmama obraslih stijena, koje se propinju ne bi li put do Dola učinile što strmijim. Još kao maloj, brat mi je govorio da će to biti dobar fudbalski stadion. Nasmijah se u sebi. Lijevo od mene, na Dubcu, prepoznajem hod Bože Buluta. Goni magare. Nekada, prije ovog rata, tu smo se okupljali i mi. Omladina. Bilo nas je tada tri puta više, nego što je sada življa u cijelom selu.

Uvjek me je zanimalo zašto se Dubac baš tako zove!? Kažu da je prije tu bio veliki dub (hrast) i da se na tom mjestu okupljao narod. E, pa od tada pa do danas, zbog velikog duba, mi u selu imamo Dubac. A imamo i Grabak. Umjesto nakadašnjih grabova, brdo je sada obraslo smrekom, šipcima i dračom. Na samoj kruni brda, nekoliko koza brsti. Kao i svaki dan, od kad je ponovo nabavila koze, a bijaše to ubrzo nakon povratka na rodno ognjište, selom odliježe glas Slavke Ćetkove “´Od koza! ´od koza! ´Od… ´od… ´od..”…, Priziva koze da se vrate kući i ne zanoće u brdu. A one kao da znaju da je noge poboljevaju, da ne može gore za njima, slušaju je i savijaju se niz brdo ka njenom glasu.

Preko Tripkovića, Buluta i Dragića kuća, vratih pogled u đedovo dvorište. Kapije nema. Krova na kući nema. Ni oraha nema…Čatrnja prazna. Jedino jorgovan raširio prste i bere majsko hercegovačko sunce.

Gojko DragicevicNaviru sjećanja kao vode Bregave s jeseni, kad rijeka proteče. Vidim pokojnu strinu Nevenku, od pokojnog Pižona, kako polako, preko zida prelazi i nosi nam šerpu varenike. Tek što je pomuzla Šarulju. Tata je obožavao drobu.
– Možeš li nevjesta?
– Mogu, mogu.
– Eto te k’o curica. Svaki dan mlađa, reče tata kroz osmijeh.

Strina presvuče obraze u bulke, a usne joj zaigraše. Spusti šerpu na limeni sto ispred kuće.

Tup zvuk razbi sliku. Trgoh se.

Nogu za nogom, sa rukama na leđima, k’o što su išli svi stariji Prebilovčani, krenuh niz selo.

Nema Pižona, nema Nevenke…ni tate više nema…jedino što živi to je sjećanje.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: