Hercegovački ustanici (8): Maksim Baćović – stamen, a kamen

Zahvaljujući izuzetnoj slikarki Biljani Ristić, posetioci portala Slobodna Hercegovina imaju jedinstvenu priliku da upoznaju lik i delo hercegovačkih ustanika

vojvoda Maksim
Autor: Biljana Ristić
Dok sam tražila fotografije za oslikavanje ustanika, u raznim publikacijama, knjigama, pisanim dokumentima, fotografija Maksima Baćovića je uvek bila iz mlađih dana. Logično, imao je samo 28 godina kada je poginuo.
A kakva ozbiljnost i veličanstvenost u držanju, u pogledu, u izrazu lica.
Slikajući njegov portret stalno je bilo prisutno razmišljanje o psihologiji ličnosti, o tome kom tipu pripada Maksim Baćović, da li se njegova fizionomija lica poklapa sa biografskim podacima u objašnjenju njegove ličnosti? Da li je spoj sangvinika i kolerika? Nije mi važno samo da uradim portret svakog ponaosob ustanika, likovno da ga predstavim, već da se slikajući dotaknem vremena u kome su živeli. Da „razgovaram“ sa njima kistom i bojom jer ne mogu da mi budu živi modeli, da im „prodrem u dušu“ i da mi oni ispričaju svoju priču o tom slavnom i burnom dobu.
U biografskim podacima stoji da je bio učen, veoma mlad je dobio zvanje vojvode jer je bio prepoznat kao vođa, lider ali i čovek osetljiv na nepravdu, slobodnog duha u razmišljanju i iznošenju činjenica i ideja. Čovek koji se još tada zalagao za ujedinjenje srpskog naroda. Hrabar i okretan, neustrašiv u bitkama ali i skoncentrisan u pregovorima, mudar.
Stamen a kamen.
Gospodstven i ponosit , kraljevskog držanja.To stoji u biografiji.
A meni lično se čini da je imao moć da prodre u dušu sagovornika, da zaštiti saborca, da osnaži posustalog. Da nadmudri onoga sa druge strane nišana, da pretekne i da utekne. Da osudi ali i da oprosti , da razbukti i da smiri.
Ko to još sa tako malo godina može da ima sve ove osobine?
Oni od Boga stvoreni,da se rode, i da vode!
Narod u slobodu, sebe u nezaborav!

Biografija
Maksim Baćović (1848 Klenak, Banjani – 1876) crnogorski vojvoda, rođen je u tadašnjoj Hercegovini a današnjoj Crnoj Gori.
Počeo je da se školuje u manastiru Kosijerevo, tadašnjem ne samo duhovnom već i kulturnom i političkom centru. Osnovnu školu je završio na Cetinju o trošku države Crne Gore. Bio je pisar i saradnik banjskog vojvode Sima Baćovića, njegovog strica. Imenovan je za vojvodu u Banjanima 1872. god. po nalogu knjaza Nikole i time je postao jedan od najmlađih crnogorsko-hercegovačkih vojvoda.
Pokrenuo je, 1873. zajedno sa Stevanom Zimonjićem, Hercegovce na ustanak. Bio je posrednik između knjaza Nikole i hercegovačkih prvaka. Pregovarao je sa turskim pašama u Mostaru i Sarajevu i odigrao je značajnu ulogu kod kajmakana u Bileći.
Tokom ustanka sarađivao je sa vojvodom Pekom Pavlovićem.Bio je zagovornik ideje o ujedinjenju Crne Gore i Hercegovine.
Poginuo je u bici između Radovan ždrijela i Gluve smokve, o čemu su pisali i brojni evropski listovi tog doba. Pogrebna kolona išla je od Dubrovnika, preko Konavala, Sutorine, Herceg Novog i Risna do Grahova gdje je i sahranjen. NJegovi posmrtni ostaci i spomenik prenijeti su 1970. god. u rodno mjesto.
Opjevan je u mnogim pjesmama a Đura Jakšić mu je posvetio sliku na kojoj je prikazana njegova smrt. Odlikovan je najznačajnijim crnogorskim odlikovanjima.

 

bilja sponzori

 

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: