Hercegovački ustanici (8): Maksim Baćović – stamen, a kamen

Zahvaljujući izuzetnoj slikarki Biljani Ristić, posetioci portala Slobodna Hercegovina imaju jedinstvenu priliku da upoznaju lik i delo hercegovačkih ustanika

Autor: Biljana Ristić
Dok sam tražila fotografije za oslikavanje ustanika, u raznim publikacijama, knjigama, pisanim dokumentima, fotografija Maksima Baćovića je uvek bila iz mlađih dana. Logično, imao je samo 28 godina kada je poginuo.
A kakva ozbiljnost i veličanstvenost u držanju, u pogledu, u izrazu lica.
Slikajući njegov portret stalno je bilo prisutno razmišljanje o psihologiji ličnosti, o tome kom tipu pripada Maksim Baćović, da li se njegova fizionomija lica poklapa sa biografskim podacima u objašnjenju njegove ličnosti? Da li je spoj sangvinika i kolerika? Nije mi važno samo da uradim portret svakog ponaosob ustanika, likovno da ga predstavim, već da se slikajući dotaknem vremena u kome su živeli. Da „razgovaram“ sa njima kistom i bojom jer ne mogu da mi budu živi modeli, da im „prodrem u dušu“ i da mi oni ispričaju svoju priču o tom slavnom i burnom dobu.
U biografskim podacima stoji da je bio učen, veoma mlad je dobio zvanje vojvode jer je bio prepoznat kao vođa, lider ali i čovek osetljiv na nepravdu, slobodnog duha u razmišljanju i iznošenju činjenica i ideja. Čovek koji se još tada zalagao za ujedinjenje srpskog naroda. Hrabar i okretan, neustrašiv u bitkama ali i skoncentrisan u pregovorima, mudar.
Stamen a kamen.
Gospodstven i ponosit , kraljevskog držanja.To stoji u biografiji.
A meni lično se čini da je imao moć da prodre u dušu sagovornika, da zaštiti saborca, da osnaži posustalog. Da nadmudri onoga sa druge strane nišana, da pretekne i da utekne. Da osudi ali i da oprosti , da razbukti i da smiri.
Ko to još sa tako malo godina može da ima sve ove osobine?
Oni od Boga stvoreni,da se rode, i da vode!
Narod u slobodu, sebe u nezaborav!

Biografija
Maksim Baćović (1848 Klenak, Banjani – 1876) crnogorski vojvoda, rođen je u tadašnjoj Hercegovini a današnjoj Crnoj Gori.
Počeo je da se školuje u manastiru Kosijerevo, tadašnjem ne samo duhovnom već i kulturnom i političkom centru. Osnovnu školu je završio na Cetinju o trošku države Crne Gore. Bio je pisar i saradnik banjskog vojvode Sima Baćovića, njegovog strica. Imenovan je za vojvodu u Banjanima 1872. god. po nalogu knjaza Nikole i time je postao jedan od najmlađih crnogorsko-hercegovačkih vojvoda.
Pokrenuo je, 1873. zajedno sa Stevanom Zimonjićem, Hercegovce na ustanak. Bio je posrednik između knjaza Nikole i hercegovačkih prvaka. Pregovarao je sa turskim pašama u Mostaru i Sarajevu i odigrao je značajnu ulogu kod kajmakana u Bileći.
Tokom ustanka sarađivao je sa vojvodom Pekom Pavlovićem.Bio je zagovornik ideje o ujedinjenju Crne Gore i Hercegovine.
Poginuo je u bici između Radovan ždrijela i Gluve smokve, o čemu su pisali i brojni evropski listovi tog doba. Pogrebna kolona išla je od Dubrovnika, preko Konavala, Sutorine, Herceg Novog i Risna do Grahova gdje je i sahranjen. NJegovi posmrtni ostaci i spomenik prenijeti su 1970. god. u rodno mjesto.
Opjevan je u mnogim pjesmama a Đura Jakšić mu je posvetio sliku na kojoj je prikazana njegova smrt. Odlikovan je najznačajnijim crnogorskim odlikovanjima.