Hercegovački ustanici (6): Mićo Ljubibratić

 

Zahvaljujući izuzetnoj slikarki Biljani Ristić, posetioci portala Slobodna Hercegovina imaju jedinstvenu priliku da upoznaju lik i delo hercegovačkih ustanika

Mićo LJubibratić 1

 Autor: Biljana Ristić

Radeći portret Mića LJubibratića zarobila me je harizmatičnost njegovog pogleda. Nije me napuštala niti jednog trenutka i kao da sam gledala u daleku prošlost kroz prozore koji su mi se otvorili u njegovim očima. Imala sam osećaj da slušam nemu priču o svemu što je podneo boreći se umom i puškom za svoj narod.
Tim pogledom i očima, čini mi se da je mogao da parališe sagovornika, da ga natera da misli onako kako on hoće. Da uveri sagovornika u ispravnost i jačinu svojih reči i da ga zapljusne ogromnom koncentracijom čovečnosti, rodoljublja i vere.
To je ujedno i pogled smirene nesalomivosti, sa jedne strane, i užarene, nepokolebljive borbenosti, sa druge strane.
Kao da je znao samo treptajem očiju da pokaže koliko breme je na njegovim plećima, kolika odgovornost u svim pregovorima koje je vodio sa protivnicima. Možda mu je i zbog toga priroda dala ramena tako stasita i ogromna, jer trebalo je i poneti, i izneti na njima sve što je Mićo uprtio u svoj zavežljaj.
A uprtio je mnogo, ceo jedan narod, sve njegove suze i molitve za slobodu.
Nema tog kantara koji je mogao izmeriti težinu Mićovog zavežljaja jer je vanvremenski i svevremenski.
Poneo je Mićo na plećima i kamen i srču, i smokve i med, i čemer i barut, i mladost i čast!
Poneo, nosio i uzdigao do nebesa, do snova, do stvarnosti. Poneo pa predao pokolenju i potomstvu da o njemu sudi. Da ga slavi, da ga čuva od nezaborava . Da se njime diči!
Ima i čime!
I još jednom je potvrđeno da „mali“ narodi daju Velike ljude!

Biografija

Mihajlo Mićo Ljubibratić rođen je u selu Ljubovo kod Trebinja 1839. godine a umro u Beogradu 1889. godine.Bio je hercegovački vojvoda.U ustancima od 1857 do 1862. godine iako veoma mlad istakao se hrabrošću i vrsnim komandovanjem u više bitaka. Bio je blizak saradnik vojvode Luke Vukalovića. Nakon sloma Lukinog ustanka prešao je u Srbiju i bio u njenoj službi od 1865.g do 1875. g. Kada je počela Nevesinjska puška, preko Trsta i Dubrovnika doputovao je u zavičaj među ustanike , i stao na čelo tzv “ Legije dobrovoljaca“(internacionalnog sastava) sa kojima je vodio borbe protiv Turaka. Titulu vojvode dobio je 1875. g. od strane knjaza Nikole. Radio je na razradi ratnih planova i formiranju „zemaljske uprave“- hercegovačke vlade. Zbog toga dolazi u sukob sa crnogorskom vladom, zbog njihovih planova oko Hercegovine jer su ga smatrali eksponentom vlade iz Beograda. Zbog toga je onemogućivan u radu pa je morao u martu 1876. g. da pređe u Bosnu gde je bio zarobljen od Austrijanaca, a 1877. g. ponovo se vraća u Srbiju.

bilja sponzori

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: