Hercegovački ustanici (5): Stojan Kovačević

Zahvaljujući izuzetnoj slikarki Biljani Ristić, posetioci portala Slobodna Hercegovina imaju jedinstvenu priliku da upoznaju lik i delo hercegovačkih ustanika

STOJAN KOVAČEVIĆ copy

Autor: Biljana Ristić

„Ne diraj lava dok spava.“

Ova izreka se mnogo puta čuje u narodu, nije bez razloga, već iskustveno napravljena i smišljena.

Staloženost, mir, stabilnost su karakteristike i osobine za svaku pohvalu. Osobine kojima treba stremiti i graditi ih. Ugraditi te i takve osobine u svoj karakter nije lako.Treba vreme, strpljenje, vera i ogromna snaga uma. Samo takav čovek, takvih osobina može stremiti višim ciljevima.

Takve osobine je imao Stojan Kovačević, domaćin čovek, odmeren ali osetljiv na nepravdu, osetljiv na ono sveto u čoveku – veru u Svevišnjeg i sve od njega dato.

Do tog trenutka, trenutka prelamanja, lav je bio samo lepi kralj, car, zaštitnik svoga krda.Od momenta kada se ugrozi njegovo „svetilište“ postaje zver od koje tutnji zemlja. Postaje nepredvidiv uragan.

Stojan je hrabri lav, zaštitnik, harambaša, blaga a snažna duša, osetljivo biće puno emocije, ljubavi i neizmerne snage za borbu protiv nepravde. Samo dostizanje svetla na kraju tunela , može u čoveku da pokrene i osnaži takvu moć da ruši neporušivo, da prelazi neprelazno, da spaja nespojivo.

Stojan Kovačević je bio sve to!

Ostavio nam je svojim ponašanjem i delom mnoga pitanja za rasprave, okrugle stolove, za dokazivanje i obaranje mnogih teza, ali jedno je sigurno: ugradio je sebe u temelje borbe za slobodu, za ovo što mi danas imamo.

Možda i u nama samima „čuči“  neki Stojan?

Da li smo dovoljno  hrabri da zavirimo u dubine svoga uma i da ga pronađemo?

Oslušnimo sebe…

Biografija

Stojan Kovačević rođen je i selu Srđevići kod Gacka 1820. godine  a umro je u Nikšiću 1911.godine.

Proslavio se nebrojenim podvizima u sukobu sa hercegovačkim Turcima a vreme njegovog hajdukovanja i velikih borbi i podviga u narodu je poznato kao:“Stojanov vakat“.

Učestvovao je u svim hercegovačkim ratovima od 1852. g. do 1882. g. Jedan je od najuspešnijih vođa u ustanku 1882.g. protiv austrougarske okupacije BiH.Isticao se neobičnom hrabrošću, smelošću i umešnim komandovanjem . Umro je u Nikšiću u dubokoj starosti 1911.g. Sahranjen je u porti crkve u Nikšiću, a uspomene na njega i „Stojanov vakat“  čuvaju se u brojnim narodnim pesmama, pričama i anegdotama.

bilja sponzori

(Kopiranje i preuzimanje ovog teksta nije dozvoljeno bez pismene dozvole redakcije sajta Slobodna Hercegovina)

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: