Hercegovački ustanici (4): Pero Tunguz

Zahvaljujući izuzetnoj slikarki Biljani Ristić, posetioci portala Slobodna Hercegovina imaju jedinstvenu priliku da upoznaju lik i delo hercegovačkih ustanika

Pero Tunguz

Prilikom priprema za rad na projektu NEVESINJSKA PUŠKA – PORTRETI USTANIKA i u toku samog rada, nisam ni slutila šta će mi sve to doneti i sa čime ću se sve sretati.
Prilazeći čisto sa likovne strane izradi portreta najvažniji faktor je bio kako karaktere koji su opisani toliko puno u raznim studijama o ustanicima i moj lični doživljaj istih, stopiti u jedno?

Kako dokumentovane podatke o svakom ustaniku uz pomoć crnobelog crteža, često veoma,veoma lošeg, predstaviti na najbolji način portretom na specifičnoj podlozi i izgraditi jak karakter?

Kažu da su oči ogledalo duše pa sam se i ja vezala za tu izreku.A oči naših ustanika su tako bistre i jasne, kao misao i svetla ideja vodilja ka slobodi.
Neki od njih nemaju samo izražajne oči več veoma često jaku bradu i brkove. Gledajući portret Pera Tunguza zaista sam se zapitala da li je imao takve brkove.Veličanstvene! To svoje pitanje podelila sam sa jednim prijateljem koji mi je samo rekao: “Spojiću ja tebe sa potomkom Pera Tunguza pa će ti i on reći da je imao!“.
Upoznala sam jednu damu, praunuku Pera Tunguza.Razgovarala sam sa divnom osobom koja me je počastvovala samom mogućnošću da razgovaram sa direktnim potomkom jednog od velikana hercegovačke istorije i ljudi koji su je stvarali.

Nije to bio oficijelni razgovor, već razgovor dveju osoba koje kao da se znaju dugo.Potvrdila mi je da je stvarno imao takve brkove, ukras lica kakav se retko viđa.Eto i po tome je bio poseban a ne samo po hrabrosti. Poseban je ostao i za pokolenja.

Spaja ljude, traje vekovima.

 Biografija

Pero Tunguz je rođen 1840. godine u Slivljima od oca Lazara, trgovca i majke Marije, domaćice, u porodici porijeklom iz Pive. Veoma mlad odlazi u hajduke gde se brzo ističe hrabrošću pa uskoro zasniva svoju četu.
Tokom 1874. i u prvom delu 1875. zajedno s ostalim hercegovačkim glavarima i hajdučkim harambašama učestvovao je u pripremama ustanka. Sredinom 1875. njegova četa je na Vjetrenom kod Zaloma ubila nevesinjskog kadiju Saliha Korkuta, a potom i gatačkog barjaktara Ibricu Kovačevića na Hercegovom vrelu u Fojnici. Ovo je razljutilo lokalne muslimane i turske glavare koji su se brutalno osvetili. Porta je da bi smirila nemire u Hercegovinu poslala komisiju koja je nudila ustupke i samoupravu. Zauzvrat su tražili da Nevesinjci proteraju Pera Tunguza i njegovu četu sa svoje teritorije. Knjaz Nikola je preporučio Nevesinjcima da prihvate ponuđeno. Pod ovakvim pritiskom Tunguz je obećao da će dobrovoljno povući četu u Donju Hercegovinu, ali se, čim su se njegovi pratioci povukli, predomislio i vratio na Udrežnje. Istu noć, sa 4. na 5. jul je postavio zasedu na Ćetnoj poljani u Bišini. Narednog jutra, oko 9 časova, naišao je turski karavan iz Mostara sa zalihama za vojsku u Nevesinju. Hajduci su napali karavan i ubivši nekoliko Turaka zaplenili njihov tovar. Na povratku ka Udrežnju su se sukobili i sa turskom patrolom koja je išla u susret karavanu. Ovaj događaj se često smatra početkom hercegovačkog ustanaka protiv turske vlasti – Nevesinjske puške.
Pero Tunguz je tokom čitavog ustanka često predvodio samostalne napade na turske karavane i utvrđenja, retko poštujući mišljenja ostalih vođa.
Ni u poznim godinama nije mirovao pa je, iako je već imao preko 70 godina, kao dobrovoljac otišao u Prvi svetski rat, preživeo povlačenje preko Albanije i na kraju učestvovao u proboju Solunskog fronta. Nakon toga je jedno vreme živeo u Nikšiću pa u Trsteniku gde je i umro 1919. Kosti su mu naknadno prenesene u Nevesinje.

bilja sponzori

 

(Kopiranje i preuzimanje ovog teksta nije dozvoljeno bez pismene dozvole redakcije sajta Slobodna Hercegovina

  1. Никола Невесињски Reply

    Еј да ми је у Бишини виђет букву,
    ђе је харамбаша Перо Тунгуз испалио
    Прву устаничку Невесињску пушку.

    У Бишини на Ћетној пољани хајдучки харамбаша са својом дружином поставио је засједу и убио је 7 турских кириџија. На путу из Бишине према Невесињу Перо Тунгуз са двојицом другова сврати у Невесиње и пред невесињском џамијом убије стражара. Пушка хајдучког харамбаше Пера Тунгуза која је испаљена у граду Невесињу била је прва устаничка пушка која је запалила
    касније читаву Херцеговину а нешто касније и Босну.
    Перо Тунгуз је активно учествовао у каснијем Улошком устанку 1882 године, против окупационе Аустро-угарске власти. За заслуге у борбама за ослобођење српског народа послије Првог свјетког рата Перо Тунгуз добио је велико имање на Моринама. Имање је било подијељено на три дијела синовима Радован и Данилу и кћерки Милки. Харамбашин син проф. Данило кога сам имао част да упознам,из својих скромних властитих срестава подигао је на брду Јакомир на Моринама споменик своме оцу сердару Загорском и Невесињском хајдучком харамбаши ПЕРУ ТУНГУЗУ.

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: