Hercegovački ustanici (3): Peko Pavlović Nikolić

Zahvaljujući izuzetnoj slikarki Biljani Ristić, posetioci portala Slobodna Hercegovina imaju jedinstvenu priliku da upoznaju lik i delo hercegovačkih ustanika

Peko Pavlovic

Ekskliuzivno za Slobodnu Hercegovinu
Autor: Biljana Ristić

Visine koje dostiže pojedinac obeležavaju i narod kome pripada ali u smislu da se ta obeležja čuvaju, brane na isti način i po istoj ceni po kojoj su one dosegnute.Branjene su uglavnom borbom. Stalnom potrebom da se očuva identitet pojedinca i naroda snagom reči, jecajem pesme, količinom ćutanja, oreolom mudrosti, a kada se mora i puščanim zrnom.

Uvek je Hercegovina davala pojedince čiji je mentalni sklop bio zasnovan na borbenosti i veličini u malom. Postavljali su sebi veličanstvene ciljeve a ostajali dosledni životu po meri čoveka.I danas ima veoma, veoma mnogo tih i takvih običnih-velikih ljudi.Samo ih mi ne primećujemo ili tačnije ne znamo da ih vidimo a oni su tu, oko nas, mirni ,tihi, staloženi ,snažni.
Jednom prlikom doneo je mlad pesnik sav uzdrhtao i uzbuđen priznatom i poznatom književnom kritičaru a koga je i jako dobro poznavao, svoju prvu zbirku pesama na pregld i konsultaciju sa željom da dobije kritiku.Tražio je pesnik da kritičar seče, izbacuje, prepravlja sve ono što mu se ne dopada .Dao mu je potpunu slobodu.Kritičar je na to smireno rekao :“A, ko sam ja da prepravljam tvoje reči.“
Pesnik je ostao bez teksta, potvrdivši ponovo svoje mišljenje da pred njim stoji običan čovek –gromada. Dobio je izvanrednu kritiku od koje se naježio.
Takve gromada je bio i Peko Pavlović, čovek koji se nije mirio sa turskim zulumima .Bio borac, vojvoda, harambaša a ostao jednostavan u veličini.To potvrđuje i činjenica kada mu je Knjaz Nikola nudio zemlju po Hercegovini , kada je oslobode od Turaka gde hoće i koliko hoće Peko na to odgovorio odgovorio da mu ne treba već da će ga jedino pamtiti ako „bude opjevan u pjesmama“. Nije bio nadahnuće samo pjesnicima već evo i slikarima.
Portret Peka Pavlovića je pred vama.

Peko Pavlović Nikolić

Bio je crnogorski perjanik, komandant i vojvoda i čuveni hajdučki harambaša iz Stare Crne Gore. Pročuo se po hrabrosti i spretnosti još u vreme Knjaza Danila, a posebno 1875, prilikom ustanka hercegovačkih Srba protiv Turaka kada je organizovao crnogorske i hercegovačke čete. Knjaz ga najpre postavlja za svog perjanika a kasnije za zečevskog kapetana.

Predvodio je na hiljade dobrovoljaca iz Crne Gore i organizovao ustaničku vojsku, svrstavši 11 hiljada Hercegovaca u 12 bataljona. Evropska štampa,koja je opširno pisala o ustanku, posebno je isticala vojvodino vrsno komandovanje, koje je Turcima nanelo velike gubitke.

Istakao se u bici u Vučijem Dolu u kojoj su pobeđeni Turci, kao i u mnogim drugim bitkama tog vremena kao što je Boj na Kasabi Nevesinjskoj, zatim Bitka na Muratovici i u gotovo svim bitkama tokom ustanka. Knjaz Nikola mu daje vojvodski čin 1876. godine. Nakon što je učestvovao u bici na Krscu i oslobođenju Nikšića, došao je u sukob sa kraljevim tastom Petrom Vukotićem i samim knjazom Nikolom, morao je da napusti Crnu Goru i ode u Bugarsku gdje sa radikalskom emigracijom (među kojom je bio i nikola Pašić) bezuspješno sprema upad u Srbiju i svrgnuće kralja.

Nakon Bugarske odlazi u Rusiju gde biva primljen uz visoke počasti kao veliki vojskovođa, gde su mu i sinovi na školovanju i u vojnoj službi i gde boravi pet godina. Vratio se u Crnu Goru u kojoj nije bio politički aktivan i u kojoj je umro 4.maja 1903. godine.

Sahranjen je pred kapelicom na Starom cetinjskom groblju, a na njegovom grobu je natpis „Neustrašivom junaku, proslavljenom vojskovođi u borbama protiv Turaka i borcu za narodno oslobođenje – zahvalni crnogorski narod“. Nosilac je brojnih crnogorskih, srbijanskih, ruskih i italijanskih odlikovanja.

bilja sponzori

(Kopiranje i preuzimanje ovog teksta nije dozvoljeno bez pismene dozvole redakcije sajta Slobodna Hercegovina)

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: