Gde je završilo 7.000 ikona iz Hrvatske?

Pored vrednih ikona, nestale su bogoslužbene knjige, arhivska građa…

dru-manastir-(1)_620x0

Izvor: Novosti
Autor: Dragana Matović
GDE je završilo oko 7.000 ikona koje su nestale u ratnom vihoru tokom devedesetih u Hrvatskoj?! Nisu samo nestale ikone, već i bogoslužbene knjige, arhivska građa i mnogo toga još što je pripadalo Srbima. Odgovor na ovo pitanje možda će pronaći novoizabrani srpski deo mešovite Komisije za povraćaj kulturnih dobara. Oči prognanih Srba sa velikom nadom gledaju u njih. Oni već duže vreme čekaju da se zaustavi svojatanje srpske kulturne baštine i da se konačno stavi tačka na pokušaj ucene Hrvatske, koja već neko vreme zahteva da ulazak Srbije u Evropsku uniju bude uslovljen i vraćanjem umetničkog blaga. A, ono je baš zahvaljujući tome što je preneto na našu teritoriju sačuvano od uništenja.
Komisiji, koju je ovih dana imenovala Vlada Srbije, predsedava Asja Drača, pomoćnik ministra kulture za međunarodnu saradnju. Ostali članovi su vladika slavonski Jovan (Ćulibrk), Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja SPC, Igor Jovčić, sekretar Ministarstva kulture i Dejan Radovanović, viši stručni saradnik u Pokrajinskom muzeju. Kakav će stav zauzeti prema nasleđu Srba iz Hrvatske, znaćemo posle prve – konstitutivne sednice. Možda će ispuniti zavet patrijarha Pavla da ne dozvole da se sačuvane ikone vrate, dok se ne vrate i prognani na svoja ognjišta.

– Imena članova komisije ulivaju poverenje i uveren sam da će drugačije nego dosad pristupiti ovom problemu – kaže nam Milojko Budimir, savetnik u Istorijskom muzeju Srbije i predsednik Asocijacije izbeglica iz Hrvatske, koji se dugi niz godina bavi ovom problematikom. – Dosadašnje članove komisije kao da nije interesovalo šta mi koji smo iz tih krajeva i koji smo sve vreme bili na terenu, učestvovali u spasavanju tog blaga, imamo da kažemo. Kao da su na te sastanke išli da bi prošetali u kupovinu do Trsta, a ne da se ozbiljno zauzmu za srpsko nasleđe. Faktički nisu znali ni o čemu pregovaraju. Nisu pomenuli srpsko blago koje je ostalo tamo, već su samo izlazili u susret Hrvatima.

Za razliku od Srbije, Hrvatska ima vrlo precizan popis onoga što potražuje. Hrvatska traži oko 46.000 različitih umetničkih dela. Polovina sa tog spiska već je vraćena od 2001. do novembra 2013. u hrvatske muzeje, galerije i crkve.

Niko ne spori da te dragocenosti treba da se vrate, ali kad se vrate i Srbi i normalizuju uslovi za njihov život, kada se obnove porušene crkve i kada se trajno obezbedi srpsko crkveno blago od propadanja, pljačke i devastiranja – ističe Budimir. – U Hrvatskoj je uništen veći deo pravoslavnih bogoslužbenih predmeta, kao i najveći deo srpske spomeničke građe. Stradalo je i 3.000 spomenika koji su uglavnom vezani za antifašističku borbu Srba. Reč je o temeljnom zatiranju kulture Srba u Hrvatskoj, gde su gotovo sve knjige na ćirilici završile na lomači. Samo manji deo kulturnog blaga koji je prenet u Srbiju je sačuvan. I umesto da Hrvatska bude zahvalna što je preneto i sačuvano od uništenja, oni koji su nad srpskom baštinom počinili genocid, sad traže da ti ostaci ostataka budu prepreka za ulazak Srbije u EU.

Veći deo blaga koje Hrvatska sada potražuje imovina je Srpske pravoslavne crkve. Reč je o 1.065 kulturnih dobara iz 45 pravoslavnih crkava, manastira i riznica sa područja Dalmatinske, Osječko-poljske i Baranjske eparhije.

– Ti predmeti nisu, kako ističu hrvatski političari, ni otuđeni, niti ukradeni, već su tokom rata sklonjeni na sigurno. Naše kulturno blago došlo je u Srbiju legalno, nije ukradeno – tvrdi Budimir. – Nismo pokrali svoju baštinu. Samo smo je sklonili da ne doživi istu sudbinu kao blago koje je sistematski uništavano za vreme NDH.

U prilog tome govori i izveštaj eksperta Saveta Evrope Fon Imhofa, koji je konstatovao da je spasavanje kulturne baštine izvedeno po najvišim standardima struke, a u skladu sa evropskim i svetskim konvencijama.

– Primerenije bi bilo da Hrvatska odgovori šta je sa kulturnim blagom koje je posle progona Srba ostalo tamo, a koje je bilo izloženo ne samo pljačkanju i uništavanju, nego i miniranju i rušenju do temelja. Niko nije osudio uništenje spomeničkog nasleđa koje zbog svoje arhitektonske i umetničke vrednosti pripada najvišoj kategoriji – kaže Budimir. – U plamenu su nestale crkve brvnare u Rastovcu i Donjoj Rašenici, kao i u Buzeti kod Gline. Sve iz 18. veka i pod zaštitom Uneska. Karinska crkva Svete Nedelje minirana je i do temelja srušena. Niko ne pita ni zašto su srušeni pravoslavni hramovi u Pakracu i Karlovcu, bačena bomba na saborni hram u Dubrovniku ili demolirana crkva u Obrovcu? Ne zna se ni gde je završila opljačkana episkopska biblioteka u Pakracu, koju je osnovao Arsenije Treći Čarnojević, ko je porušio ostatke Časnog krsta u Velikim Zdencima i manastir u Orahovcu.

Pored zgrada uništene su i čitave galerije ikona, poznatih ikonopisaca i slikara od 15. do 20. veka.

Budimir podseća da srpska kulturna baština, gde god da se nalazi, pripada neraskidivoj celini nacionalne kulture:

– I zato Srbija mora uzeti u ozbiljno razmatranje pitanje srpske baštine u Hrvatskoj. Ne da potražuju da se ona prebaci u Srbiju, već da se utvrdi šta je na crnom tržištu, a šta u hrvatskim institucijama, a da mi to ne znamo.

UNIŠTENI DVORI

PORED sakralnih, tokom devedesetih stradali su i drugi spomenici srpske kulture. Uništeni su Dvori Stojana Jankovića u Islamu Grčkom u Dalmaciji, koji su bili primer ladanjske i fortifikacijske arhitekture. Uz njih se nalazila i Crkva svetog Đorđa, koja je služila i kao porodični mauzolej. Srećom, pre stradnja iz dvora su izmešteni sav ikonopisani materijal, arhiva, biblioteka, slike, nameštaj i drugi predmeti koji su pripadali Jankovićima i njihovim naslednicima Desnicama.

 

BLAGO SA FRUŠKE GORE

U USTAŠKOM programu NDH posebno mesto imala je pljačka bogatstva Srpske pravoslavne crkve koje je sticano vekovima. Mada je o razmerama te otimačine napisano nekoliko radova, prave činjenice nikada nisu utvrđene. Zna se da je hrvatska država do golih zidova opljačkala, osim ostalog, i manastire na Fruškoj gori, kao i središte nekadašnje Karlovačke mitropolije u Sremskim Karlovcima. Arhijereji Srpske pravoslavne crkve pokušavali su nebrojeno puta da se oteto vrati. Počeli su već odmah posle rata 1945. godine… Uspeh je bio minimalan, pa je najveći deo tog bogatstva ostao u Hrvatskoj do današnjih dana. Tako je u Hrvatskom povijesnom muzeju u Zagrebu ostao i portret Stojana Jankovića, znamenitog uskočkog vođe iz 18. veka.

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: