EKSKLUZIVNO! Hercegovac u Ukrajini: Ovdje nije rat, već se slavi 8. mart!

Ekskluzivno za Slobodnu Hercegovinu, Aleksandar Vlatković,  šef kuhinje prvog i jedinog srpskog restorana “Balkan ekspres” priča o svakodnevnom životu u Ukrajini, nemirima na ulici, inflaciji koja je opasnija od vatrenog oružja i o svom životnom putu. Dok evro vrtoglavo raste, u prazničnoj atmosferi svojstvenom međunarodnom Danu žena Ukrajinci slave ne razmišljajući šta će biti sutra.

sasa 05

Pored mojih specijaliteta, Ukrajinci ne razmišljaju šta će biti sutra: Aleksandar Vlatković, šef kuhinje “Balkan eskpressa”

Razgovarao: Trifko Ćorović (Slobodna Hercegovina)
Foto: privatan album
 

Dok se na našim prostorima uveliko prave programi za stogodišnjicu prvog svetskog rata, svetske agencije događaje u Ukrajini karakterišu kao početak novog svetskog rata. U Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini danas živi oko milion i po ljudi, a među njima smo pronašli i našeg zemljaka Aleksandra Vlatkovića. Ovaj autentični Hercegovac, obreo se u Harkovu kao šef kuhinje u prvom i za sada jedinom srpskom restoranu u ovom delu sveta “Balkan ekspress”.

 – Žalim za ljudima koji su poginuli. Nije uopšte važno šta će biti posle, kada ljudi ginu, njih više niko ne može da vrati. Dosta je bila ratova i više nikome nisu potrebni. Ukrajina jeste u teškoj situaciji, ali više od oružja ubijaju nestabilne ekonomske prilike. Ovdje je preko noći evro porastao za 50% i to je mnoge ozbiljne biznismene dovelo u velike probleme i dugove, a u ljude se uvukao strah od neizvjesne budućnosti. Mi, koji smo preživjeli hiperinflaciju u našoj zemlji dobro znamo šta to znači. Ipak, nije sve tako crno. Evo, večeras je restoran prepun, slavi se 8. mart, jedva stižem porudžbine. Pije se naša hercegovačka loza, ljudi su veseli, a atmosfera praznična. Reklo bi se da niko nema nijedan problem u životu. Svakodnevni život djeluje uobičajeno. mada na ulicama ima nemira, a cijene vrtoglavo rastu – opisuje Aleksandar trenutnu situaciju u Harkovu.

Koreni ovog mladog Hercegovca su poslednjih 900 godina vezani za selo Kočela u Trebinjskoj šumi, odakle je i Aleksadrov pokojni otac Milan, dok mu je pokojna majka Vesela poreklom sa Dabra od porodice Soldo.

– Potičem iz radničke porodice i od malena sam shvatio da ko radi ne boji se glad. Kada sam završio srednju skolu, odslužio sam vojni rok, a potom krenuo u potragu za poslom. Počeo sam najpre kao vozač, a onda sam se prvi put sreo sa radom u kuhinji. Radio sam u malom fast fudu kod Dragana Kukurića. Sendviči na tosteru i salate su bili specijaliteti kuće.

To iskustvo ti je kasnije koristilo?

– Vatreni sam navijač Zvezde i odlučio sam da odem kod sestre u Beograd, a tu mi se vrlo brzo pružila prilika da radim. Sestrina drugarica Tanja, koja je vrstan poslastičar, pozvala me je da se oprobam kao pica majstor. Iznenada sam dobio posao u restoranu “Pepen” (sada se taj restoran zove Vuk 2) na Banovom Brdu. Za četiri godine provedene u tom restoranu naučio sam puno o italijanskoj kuhinji. O profesionalizmu i osoblju mogu samo da kažem da ih nikada neću zaboraviti. Veliki profesionalci i još veći ljudi.

Ipak si se vratio u Trebinje?

– U Beogradu sam upoznao Milicu Vilotijević, ženu mog života, koja je u to vrijeme studirala ekonomiju. Zbog iznenadne bolesti mojih roditelja vratio sam se u Trebinje i počeo da radim u restoranu “Stari grad”, poznatog trebinjskog ugostitelja Sava Tarane. Odgovaralo mi je što je restoran pored nacionalne razvio i italijansku kuhinju, a to mi je dalo priliku da uvedem neke novine koje sam naučio u “Pepenu”. U međuvremenu, sam ostao bez oba roditelja, pa sam posle 14 meseci rešio da se oprobam na moru.

Kakav je rad u sezoni? 

– Odlučio sam se za Herceg Novi, jer je blizu Trebinja. Odradio sam sezonu u piceriji Marije Grgić u centru Igala, a posle nje sam otišao tri mjeseca i radio u Padovi, da bi me sljedeće sezone Jovica Tušup pozvao da radim u njegovoj piceriji “Touch” u Herceg Novom.

A Milica?

– Milica je sve vrijeme bila uz mene. Poslije ljetne sezone javio se njen brat Radoš sa odličnim vijestima da se otvara prvi srpski restoran u Harkovu i da im je potreban šef kuhinje. Za mene je to bio veliki izazov.

sasa10

Životna saputnica: Milica Vilotijević

Kako si došao u Harkov?

– U Ukrajinu sam došao sa Milicom. Njen otac, Mitar Vilotijević sa sinom Radošem, već niz godina boravi u Harkovu i bavi se građevinskim poslom. Vilotijevići su rodom iz mesta Duži kod Nikšića. Imali su ideju da se otvori prvi restoran srpske kuhinje i da se Ukrajinci upoznaju sa srpskom kuhinjom, ali i kulturom i načinom života. Zajedno sa svojim kumom Slobodanom Markovićem otvorili su restoran “Balkan ekspres” a ja sam dobio priliku da se iskažem kao šef kuhinje.

Kako se hrane Ukrajinci?

– Ukrajinci imaju lošu kuhinju.Mnogi od njih dolaze u Crnu Goru na more, pa su se tamo upoznali sa našim jelima koja su kod njih vrlo cijenjena. Pored odlične hrane, restoran izgleda impresivno. Enterijer je tematski – vagon, a umjesto prozora okačene su slike gradova koje se nalaze na trasi Balkan ekspresa.

sasa09

Već na predjelu gosti ostanu bez teksta….

Ima li slavnih ličnosti među gostima?

– Najpoznatiji gosti našeg restorana su reditelj Emir Kusturica i muzičar Goran Bregović. Naš gost je i fudbaler Marko Dević, ali i mnogi poslovni ljudi.

Promocija Hercegovine!
Pet puta do sada smo promovisali Hercegovinu i predstavljali film o Trebinju koji je turistička organizacija grada Trebinja prevela na ruski jezik. Koristim i ovu priliku da im se zahvalim. Tom prilikom smo promovisali vina iz vinarija Vukoje i Tvrdoš. Oduševljenju Ukrajinaca nije bilo kraja kada su probali sir torotan, sarmu, jagnjetinu i domaću kobasicu, tajni recept moga brata Jovice. 

Šta je na meniju restorana?

Glavna ponuda u meniju je “Plata balkan ekspres” na kojoj se nalazi 1,2 kilograma mesa i 400 grama krompira. Koljenica sa krompirom je pravi gurmanski praznik. Ukrajinci takve specijalitete nikada ranije nisu ni probali. A pravi hit su srpska salata, vruć hleb sa kajmakom i pršutom. Ukrajinci vole žestoka pića. U čokanjčićima služimo šljivovicu, viljamovku, dunjevaču, a najtraženija je domaća loza koju pravimo brat Jovica i ja, .

Kakve su cene u Harkovu?

– Cijene su slične beogradskim, npr. karađorđeva šnicla je 6 evra. U odnosu na konkurentske restorane u Harkovu cijene su slične, ali su porcije obilnije i baš zbog toga imamo veliki broj stalnih gostiju. U našem restoranu hljeb i meza su besplatni, što nas čini jedinstvenim možda i u cijeloj Ukrajini.

sasa 08

Uživanje je kompletno: I miris i ukus…..

Koji su tvoji planovi?

Ovdje u Ukrajini imam puno ponuda za posao i mogu da biram gdje god poželim da radim, ali i prije ove situacije u Ukrajini, imao sam namjeru da se vratim u Hercegovinu. Planiram da sa mojom Milicom osnujem porodicu i u Starom gradu u Trebinju otvorim piceriju “Sason”. Tako bi spojio sve moje ljubavi. Sa voljenom ženom u voljenom gradu radim ono što volim. Stekao sam veliko iskustvo i siguran da ću imati šta da ponudim mojim Trebinjcima.

sasa 03

Slika Beograda na jednom od “prozora vagona”

 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: