Đuriću, gde je 20 miliona evra?

Nadrealno Vrh Partizana nudio Nikolu Ninkovića za zajam od milion evra iako je zaključno sa prodajom Jojića Dortmundu na šestorici igrača za manje od godine zaradio 20 miliona evra

DJURIC_NASLOVNA

Lakše prodaje igrače nego “Zekstrinu” garderobu: Dragan Đurić, predsednik FK Partizan Foto: www.partizan.co.rs

 

Ekskluzivno za SH piše Goran Đogić, urednik Pressa RS
 

P

rodaja Miloša Jojića (22) Borusiji Dortmund za 2,3 miliona evra prekinula je kratkotrajno radovanje navijača Partizana zbog najboljeg prelaznog roka u ovom veku. Dolazak Miroslava Vulićevića, Branislava Trajkovića i Petra Škuletića u paketu sa trenerom Nikolićem iz Vojvodine, uz povratak Danka Lazovića i Nikole Drinčića u matični klub i srpski fudbal, biće slaba uteha „grobarima“ ako Humsku napusti i poslednji biser iz generacije ’94 Nikola Ninković.

 Dok uprava garantuje da Ninković (20) nije na prodaju, baš kao što je tvrdila i za Jojića, pre njega i za njegove vršnjake Lazara Markovića i Aleksandra Mitrovića, kao i za Stefana Savića i druge igrače ranijih godina, fudbalski Beograd bruji o mogućim destinacijama supertalentovanog „buntovnika bez razloga“.

Njegovim odlaskom ode radosti u upravi šestostrukog uzastopnog šampiona Srbije i šepurenje njenih čelnika pred novinarima pretvorile bi se u tradicionalno bežanje od novinara, začinjeno svaljivanjem krivice i tragikomičnim objašnjenjima, u kojima su suze namenjene navijačima Partizana, a smeh njihovim najljućim rivalima „delijama“. Nadu Zvezdinih navijača da suša na „Marakani“ neće biti decenijska i uverenje da lakrdijaši u njenoj upravi, sastavljeni od drugorazrednih političara i ražalovanih legendi, ipak, mogu do trofeja drže još samo Dragan Đurić i saradnici.

Tek što su nakon stampeda iz Vojvodine u Partizan potrčali sa najavama da prave tim na duže staze i zagarantovano kontinuirano učešće u evropskim takmičenjima, osvedočeni prodavci magle naknadu za pet pojačanja, od kojih su većinu dobili za džabe, pronašli su u prodaji Miloša Jojića. Najbolji igrač jesenjeg dela i, uz Vladimira Stojkovića i tinejdžera Andriju Živkovića, jedina svetla tačka u pogubljenom timu sada već bivšeg trenera Vuka Rašovića, poput „ilegalnog migranta“ sa priprema u Turskoj odveden je u nepoznatom pravcu. Razlog je trebalo da bude misteriozan, ali je svima odmah bilo jasno da novi reprezentativac Srbije ide da zaduži drugi dres. To što je novu kuću pronašao u Dortmundu i što će Partizanovu školu predstavljati u redovima vicešampiona Evrope nije nikakva uteha za crno-belu navijačku armiju, ali ni za preostale ljubitelje domaćeg fudbala. Oni koji odluče da odu na stadion ili da na TV gledaju JSL umesto Jojića, Lazara Markovića (20), Aleksandra Mitrovića (20), a možda i Nikole Ninkovića (20), gledaće znatno starije novajlije Partizana. Uz njih će im biti servirana čuda od dece Andrija Živković i Danilo Pantić dok, skoro izvesno, uskoro ne dođe vreme i za njihovu prodaju i kompenzaciju u vidu novih povratnika iz inostranstva u naš fudbal.

 

Layout 1

Stiže Oumaru, u igri i Babović !

Marko Mišković prijatelju svog oca Draganu Đuriću nije mogao da pozajmi milion evra, ali će mu, po svemu sudeći, pozajmiti igrača. Miškovićev igrač Abubakar Oumaru u ponedeljak stiže na preglede i ako ih prođe ostaće na šestomesečnoj pozajmici u Partizanu. Bivši trener Kamerunca Marko Nikolić pokušaće da ga razigra kako bi se vratio u Beveren, gde se nekadašnji fudbaler Zvezde, Vojvodine i OFK Beograda nije snašao, jer se na 12 utakmica nije upisao u strelce. Tako će kostur tima za budućnost činiti bivši Nikolićevi igrači iz Vojvodine i Rada, uz ponekog eks OFK-ovca i crno-bele povratnike iz inostranstva, Njima bi, prema nezvaničnim saznanjima, mogao da se pridruži i Stefan Babović iz Voždovca. Najveća zvezda Tržnog centra „Stadion“ i jedan od najomraženijih igrača među „grobarima“ navodno želi da oproba treću sreću na stadionu na kojem je ponikao, a ni uprava crno-belih nema
ništa protiv toga. Zvuči suludo, ali u Partizanu odavno ništa nije nemoguće. Ako Babović posle svih nesporazuma sa navijačima ponovo zaduži crno-beli dres, Nikola Ninković će biti još bliži izlaznim vratima iz Humske. Uostalom, šta će tu i što bi kvario prosek godina najstarije ekipe u poslednjoj deceniji Partizana?!  

 

 

I tada će vrh crno-belih trabunjati o uspešnom prelaznom roku i „evropskom Partizanu“, koji ne može ni u Ligu Evrope, jer pred svaki odlučujući meč ostaje bez ključnih igrača, s tim što je ranije odlazio po jedan, a letos su Humsku u jeku kvalifikacija napustila dvojica – Mitrović i Ivanov, i to pošto je pre njih hipertalentovani Lazar Marković odleteo u pravcu Lisabona.

Sledeći letošnji trend da tim ostave bez tri najbolja igrača, vlasnik „Zekstre“ i šegrti slično odelo skrojili su Partizanu i za predstojeću prolećnu sezonu. Ekipa će ostati bez dva jedina reprezentativca i daleko najbolja aktera sive jeseni, koja je samo zahvaljujući potresima u kući najbližeg komšije krunisana prvim mestom. Odlazak Vladimira Stojkovića u Grčku bio je očekivan i ne bi trebalo da predstavlja problem ako oporavljeni Milan Lukač povrati formu sa početka sezone.

jojic b92

Nema ko da ga nasledi: Miloš Jojić (foto: B92)

Ko će, međutim, zameniti Jojića? Ako uprava i trener tipuju na maloletnog Pantića lako mogu da se prevare, jer je pitanje da li srednjoškolac, koji je verovatno talentovaniji od Jojića, može da ponese toliki teret. A ako ode i Ninković, koji uprkos ogromnom talentu nije spojio dve dobre utakmice u Partizanu, neće se ni postavljati pitanje ko je njegova zamena.

 

Layout 1

 

Istina je da je on češće bio rezerva nego starter i da se više isticao divljanjem na terenu nego igrom. Međutim, ako bude prodat, Ninković će biti ključni dokaz „pljačkaške privatizacije“ kluba koji zvanično nije privatizovan. Džigi će u tom slučaju postati simbol nezapamćene rasprodaje u klubu i prakse da se predsednik Đurić i ekipa fudbalskih bisera odriču lakše nego konfekcije u buticima „Zekstre“. I niko tačno ne zna po koju cenu, kada i kome će biti prodat Ninković, jer su u priče o njegovom transferu čelnici Partizana upleli neizbežnog menadžera Pinija Zahavija.

Izraelac [i]se kao mogući vlasnik prava na svojeglavog Džigija pominje nakon njegovog sastanka sa Miletom Jovičićem i Darkom Gruborom, održanom na molbu potpredsednika i generalnog sekretara Partizana u Zahavijevoj domovini. Nezvanične tvrdnje da su na „meniju“ bili Jojić i Ninković svojim postupcima potvrdili su Partizanovi predstavnici na izraelskom samitu još jednom bezočnom manipulacijom u stilu svog šefa Đurića. Jovičić i Grubor poput predsednika kluba u svim prodajama igrača u njegovom mandatu nakon posete Svetoj zemlji upinjali su se da dokažu da dvojica vezista crno-belih nisu na „dobošu“.

Jojić i Ninković nisu na prodaju – tvrdio je Grubor nakon sastanka sa Zahavijem. Dan kasnije Jojić je bio Dortmundov!

Jojića, do duše, Jirgenu Klopu nije isporučio Zahavi, već Miroslav Stević, koji je ovom transakcijom spojio dva svoja bivša kluba. Stević nema ništa s tim što Partizan za svog trenutno najboljeg igrača nije dobio sumu približnu ciframa ostvarenim prilikom 10 najuspešnijih transfera (vidi tabelu).

 

Layout 1

Takođe, Ninkovićev menažer nije Zahavi, već Nikola Damjanac, blizak saradnik drugog gospodara srpske fudbalske pijace Falija Ramadanija. Međutim, Ramadani i Zahavi uvek mogu da se dogovore i baš kao u slučaju Lazara Markovića očas posla zamene vlasnička prava nad Ninkovićem, oko koga obigrava i najveći domaći lovac na talente Ranko Stojić.

Bivši golman Partizana, prema tvrdnjama dobro upućenih, posle odlaska iz Rada „janičare“ za prodaju u Humskoj skuplja poput lopti koje je hvatao na istom stadionu. Njegov dil sa upravom da neukrotivog Džigija proba da namesti Genčlerbirligiju, gde je prošle zime uspešno udomio Nemanju Tomića, po svemu sudeći, neće biti ostvaren. Ninković tvrdi da nije zainteresovan za taj aranžman pošto želi da igra u jačoj evropskoj ligi, što znači da veruje da će mu to Damjanac i Ramadani obezbediti.

50- L. Markovic

Otišao u Benfiku iz “druge ruke”: Lazar Marković

Nikog ne bi iznenadilo da oni u dogovoru sa upravom prodaju Ninkovića na isti način kao i njegovog vršnjaka Lazara Markovića.

Sam Dragan Đurić, koji je dugo tvrdio da Marković nije na prodaju, posle njegove selidbe u Lisabon potvrdio je da je ponajveći Partizanov dragulj u istoriji Benfici prodat iz „druge ruke“. Prva je, i to znatno pre potpisa ugovora sa lisabonskim „orlovima“, po svemu sudeći, bio Zahavijev investicioni fond iako je Markecov agent bio Fali Ramadani, koji nikada do kraja nije razjasnio šta znači njegova tvrdnja da „njegova agencija brine o Lazarovoj karijeri, ali da on nije u njenom vlasništvu“.

Da li to znači da su on i Zahavi podelili dobit od Markovića ili ga je Ramadani prepustio Izraelcu kako bi mu se on u budućnosti revanširao nije poznato, ali ni važno toliko koliko činjenica da je Đurić sredinom prošle godine priznao da je najveći Partizanov dragulj preprodavan kao zavežljaj na kvantaškoj pijaci.

Ramadani i Zahavi, kao i svi menadžeri od zanata, u želji za lakim kešom sa alavim i kratkovidim upravama Partizana i Zvezde mogu da rade šta hoće, vedreći i oblačeći srpskim fudbalskim tržištem  na sličan način kojim su celom Srbijom gospodarili Bogoljub Karić i Miroslav Mišković dok su bili u moći. Zato je prilično izvesno i da je Ramadani kao šef Nikole Damjanca dao blagoslov Zahaviju da sasluša uslove Jovičića i Grubora za preuzimanje prava nad Ninkovićem. Dobro obavešteni tvrde da su potpredsednik i gensek Partizana jednog od najperspektivnijih fudbalera i poslednjeg iz magičnog trojca generacije ’94 Izraelcu nudili u zamenu za zajam od milion evra po modelu prodaje Markovića. To je podrazumevalo da Zahavi odmah otkupi Ninkovića, a njima ostavi mogućnost  da se još neko vreme slikaju ispod slogana „Mi držimo reč“ pre objave da je Džigi našao novi klub i naknadnog priznanja da je ko zna kad prodat investicionom fondu da bi „klub imao od čega da živi“.

3-dzigi

On je sledeći na pijaci: Nikola Ninković (foto: www.partizan.co.rs)

Pošto Zahavi nije pristao da prisvoji Ninkovića i pozajmljuje milion evra onima koji su poznati po tome da ne vraćaju kredite, čak ni uz uslov da mu klub tu sumu vrati posle prodaje igrača, od koje bi Izraelac dobio 70, a Partizan 30 odsto, jasno je da za Ninkovića još nije ponađen kupac. Budući da je nuđen Zahaviju, logično je prepostaviti da je slična ponuda bila upućena i Ramadaniju, odnosno njegovom saradniku i Ninkovićem menadžeru Damjancu.

Da su oni pristali, zar bi Jovičić i Grubor išli kod Zahavija?

Nije, međutim, sve izgubljeno za finansijske akrobate iz uprave šestostrukog uzastopnog prvaka, koji su u prošloj godini zaradili 27 od ukupno 38 miliona dolara, koliko je Superliga Srbije u 2013. zaradila na izvozu fudbalera i ostvarila rast od 131 odsto u odnosu na 2012. Dok fudbalskom „Sabljom“ u najavi ili sličnim udarom na kriminal u srpskim klubovima ne budu prinuđeni da kažu u šta su uložili te pare od prodaje Tomića, Markovića, Ivanova, Mitrovića i Šćepovića, kao i poslednju tranšu od najmanje dva miliona evra za Jojića, Đurićevi emisari verovatno će nastaviti grozničavu poteru da založe Ninkovića za zajam od milion evra. Ako Ramadani i Zahavi neće, ne znači da neko drugi ne pristaje.  

Marko Mišković zbog svog specifičnog položaja nije u prilici da daje takve pozajmice uz kamatu u vidu biranja robe za prodaju kao što je praktikovao u Zvezdi. Ali, ko sme da se kladi da neki investicioni fond Ranka Stojića i sličnih „fudbalskih radnika“ nije u stanju da, na primer, kombinacijom hipotekarnih kredita i prodaje nekretnina prikupi polovinu te sume. I ko sme da se kladi da uprava Partizana pod mnogo gorim uslovima od ponuđenih Zahaviju neće pristati da Ninkovića toj ili nekoj drugoj ekipi založi kao hipoteku za zajam! A potom, kad „investitori“ nađu kupca za Džigija, ponosno mahati još jačim doprinosom u još većem rastu izvoza igrača iz JSL od rekordnih 131 odsto iz prošle godine!

 

 

 

 

 

 

 


 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: