Drašković: Guslama je mesto pored ikone i kandila!

Slobodan Boban Drašković, predsednik Saveza guslara Srbije i potpredsednik Kluba Gačana u Beogradu,  u ekskluzivnom razgovoru za portal Slobodna Hercegovina otvoreno priča o ambicioznom planu da se u duhu čojstva, pleminitosti, pravdoljublja, viteštva i junaštva vaspitavaju generacije koje dolaze, a da gusle i epska poezija dobiju zasluženo mesto u muzičkim školama

boban 01

Ponosan na svoje korene

Tekst: Trifko Ćorović
Foto: www.slobodnahercegovina.com
Slobodan Boban Drašković je odnedavno izabran za predsednika Saveza guslara Srbije. Prihvatio se „vrućeg krompira“ u vreme sveopšte kako materijalne tako i moralne krize. Gusle su vekovima okupljale generacije, širile slobodarski duh, negovale tradiciju, čuvale istoriju i nacionalni identitet, a danas smo svedoci koliko su potisnute. Ipak, Drašković je optimista i veruje da će se ozbiljnim i upornim radom gusle u srpske domove vratiti na mesto koje im pripada, pored slavske ikone i kandila.

  • Šta će biti prioritetni zadatak Saveza guslara Srbije? Predstavite svoj program.

– Savez guslara Srbije u narednom periodu ima nekoliko prioriteta, pre svega, pokušaćemo svojim delovanjem da povratimo ugled ovog najstarijeg srpskog tradicionalnog instrumenta. Cela srpska istorija je opevana i sačuvana zahvaljujući guslama,vreme je da gusle zauzmu mesto u narodu koje im i pripada. Guslama je mesto pored slavske ikone i kandila.Imamo važan zadatak da zaštitimo pevanje uz gusle kao nematerijalnu baštinu srpskog naroda pred međunarodnim institucijama. Moramo da prenesemo ljubav i pre svega poštovanje prema guslama na potomke. Vreme je i da se zavede red u Savezu,koji je poslednjih godina izgubio autoritet među Društvima guslara. Važno je raditi na masovnosti, ali nikako ne na uštrb kvaliteta. Čeka nas mukotrpan i dugotrajan posao, ali sam siguran da ćemo istrajati i uspeti.

Ponosni Hercegovac i Gačanin!
Vi ste rođeni Beograđanin,odakle toliko interesovanje za gusle i zavičaj s obzirom da ste i potpredsednik zavičajnog Kluba Gačana u Beogradu?

gako

Složni gatački timi: Slobodan Drašković sa Trifkom Vucom i Svetozarom Crnogorcem

“Svaki je čovek dužan svom zavičaju”.Ovo su reči srpskog književnika Ive Andrića i najbolje opisuju ono što osećam. Letnji raspusti koje sam u detinjstvu provodio u Hercegovini, priče starijih okupljenih oko ognjišta, gusle i ganga umesto uspavanke, ostavili su dubog trag u mom odrastanju i poimanju stvari. Pokušaću angažovanjem u Savezu guslara Srbije i Klubu Gačana, da vratim i ja deo duga svom zavičaju.Klub Gačana je Udruženje koje je u poslednje dve godine zaista pokrenulo neke značajne stvari, organizovalo, pomagalo i učestvovalo u brojnim projektima, vezanim za prosperitet Gacka i Hercegovine. Dolaskom jednog pravog i iskrenog pregaoca i velikog i čestitog patriote Svetozara Crnogorca na čelo našeg Kluba, probudilo se pomalo uspavano članstvo, mnogim akcijama smo doprineli da i preostala zavičajna udruženja Hercegovaca u Beogradu i Srbiji svako na svoj način doprinese boljitku Hercegovine.Vrlo sam ponosan što sam Srbin iz Gacka i što pripadam narodu Save Vladislavića,Bogdana i Petra Zimonjića,Stojana Kovačevića, Vasilja Grđića, Pera Slijepčevića i drugih brojnih znamenitih Gačana. Koordinacioni odbor svih Hercegovaca u Srbiji koji je pre neki dan osnovano u Novom Sadu sa ciljem da okupi sve zavičajne klubove je pravi način da još jednom pokažemo da su Hercegovci elitni Srbi, uvek prvi kad se treba stati na branik srpstva i nacije ali i kad se treba ujediniti i složiti oko zajedničkih ciljeva za dobrobit majke Srbije i srpstva uopšte.

  • Koliko je država zainteresovana za očuvanje narodne tradicije?

– Kod nas su stvari postavljene potpuno naopako. Počnimo od obrazovanja, gde se epska narodna poezija uči na kašičicu, preko medijske blokade svega što je tradicionalno, autentično i srpsko, do vrlo male ekonomske podrške projektima koji se bore za očuvanje tradicije. Velika srpska književnica Isidora Sekulić kaže “Dok je jednog guslara i jednih gusala, srpstvo neće propasti”. Duboko verujem u ove reči, još kad bi ljudi koji odlučuju o našoj sudbini shvatili značaj gusala, gde bi nam kraj bio. Ipak, nadam se da će se stvari promeniti na bolje.

  • Na koji način opstaju guslarska društva, ako znamo da je ukupan budžet namenjen kulturi mizeran?

– Guslarska društva opstaju zahvaljujući malobrojnim pojedincima koji donacijama pomažu društva. Malo je društava koja se nalaze na budžetu i svojih lokalnih zajednica, a kamoli na budžetu Republike. Od Republike prošle i ove godine koliko je meni poznato nismo dobili nijedan dinar. Nadam se da će novi ministar kulture imati mnogo više sluha za našu organizaciju. Napravićemo ozbiljne, stručne projekte za koje od države očekujemo i adekvatnu finansijsku pomoć.

  • Vodite DG „Stara Hercegovina“, a u njemu ima i mladih guslara. Koliko se današnja omladina interesuje za gusle?

– DG “Stara Hercegovina” je mlado društvo, postojimo tek pet godina i vrlo smo ponosni na naše mlade guslare. Nažalost, omladina se vrlo malo interesuje za gusle. Malo je primera da se deca late ovog instrumenta, uglavnom se to dešava u porodicama gde su otac ili đed poznati guslari. Mnogi naši istaknuti guslari poput Jeknića, Tanovića i drugih imaju dostojne naslednike. Posebno se u Savezu guslara Srbije malo radilo na privlačenju mladih ljudi guslama. Dobar deo programa novog Izvršnog odbora je posvećen upravo tom pitanju. Samo dve muzičke škole u Srbiji ( M.Š.”Mokranjac u Kraljevu i Beogradu) imaju odsek gusle. Planiramo da otvaramo škole u mnogim novim sredinama. Za mesec dana na Žabljaku se održava 4.Sabor mladih guslara Srbije, Crne gore i Republike Srpske. Biće to zaista veliki praznik srpske mladosti, duhovnosti, pameti, lepote, svega onog najlepšeg i najčasnijeg što je srpska majka rodila. To je pravi praznik gusala. Probrani srpski mladići nam svojim ponašanjem pokazuju put, verujem da bi mnogi trebali da se zacrvene pred njima.

boban 02

  • Navikli smo da festivali generalno bude napetost i uvek kruže price o nameštanjima. Kakva je situacija na guslarskim festivalima i šta su parametri u guslarskim nadmetanjima?

– Festivali su nažalost, najveći i gorući problem i našeg Saveza. Kao i na svim muzičkim festivalima, mnogo je tenzija pre nego festival i počne. Obično se najviše bune oni koji imaju najmanje razloga za to. Naravno da ima i raznih uglavnom praznih priča o nameštaljkama itd. ali guslari jako dobro između sebe znaju gde je čije mesto. Naravno desi se neko iznenađenje i to daje posebnu draž takmičenju.Postoje propozicije koje se, nažalost, vrlo često krše i sigurno da će jedan od zadataka Saveza biti da nateramo Društva i guslare da poštuju propozicije i žiri.To je moguće sprovesti samo oštrom kaznenom politikom i budite sigurni da će to tako i biti.

  • Jedina zajednička institucija koja funkcioniše između Srbije CG i RS je guslarski savez. Da li zbog njegovog opstanka imate određene političke pritiske?

– Savez srpskih guslara, sveto trojstvo, kao kruna koja spaja sva tri Saveza, tri države u kojoj živi srpski narod je koliko je meni poznato jedinstvena takva organizacija u svim sferama života. Posebno su bili veliki problemi naše braće u Crnoj gori da sačuvaju srpski predznak gusala. Uspeli su u tome i sad su najstabilniji Savez u našem krovnom savezu. Sada su se pojavili razni pomiritelji, koji bi da mire što se pomiriti nemože. Svi koji priznaju i poštuju statut i normativna akta Saveza srpskih guslara dobrodošli su pod srpsku kapu, promene imena i trulih kompromisa na tu temu nema i nesme biti.

boban 03

  • Guslari na svom repertoaru imaju vrlo ozbiljne epske teme, ali svedoci smo raznih dnevno-političkih tema koje osvanu na CD-ovima. Postoji li neka etička komisija koja se bavi sadržajem guslarskih pesama?

Kao što svaka travka nije melem za ranu,tako ni svaka pesma nije za gusle.Velika opasnost za gusle dolazi od onih koji sebe proglašavaju za profesionalce i estradne umetnike i snimaju svakakve, vrlo često neprikladne pesme za jednokratnu upotrebu. Sve čine zarad profita, a puna su im usta gusala i epike. Ako gusle postanu deo estrade izgubiće svoju izvornost i ulogu koju imaju u srpskom narodu. Nažalost, mi kao Savez ne možemo mnogo da učinimo. Na festivalima insistiramo da odabrane pesme budu kvalitetne, mamo i pravilo da jedna od dve pesme, bilo u polufinalu ili finalu bude nerimovana, čime takođe doprinosimo afirmaciji i zaštiti narodne epske pesme, ali upravo oni koji narušavaju ugled gusala dobijaju najveću medijsku pažnju. Gusle su oči i duša Srbinova, ali samo ako se koriste onako kako im dolikuje.

  • Nekako je u svesti ljudi da gusle sviraju muškarci, da li u vreme globalizacije postoji trend žena guslara?

– Još je Vuk Karadžić zahvaljujući ženama-guslarima zapisao neke od najlepših epskih pesama. Slepa Živana i slepa Jeca su najpoznatije guslarke tog vremena. Od slepe Jece je zabeležena jedna od najlepših pesama “Smrt vojvode Prijezde”. Pre i posle njih mnogo je još znanih guslarki koje su zauzimale značajno mesto. U današnjem savremenom trenutku moram da izdvojim tri izuzetne dame, koje su svaka u svojoj oblasti doprinele i doprinose da gusle opstanu i pokažu svoju vrednost. To su dr. Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikolog zahvaljujući kojoj smo uspeli da pevanje uz gusle zaštitimo i upišemo u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, zatim Mirjana Ivanović, sekretar Saveza srpskih guslara, koja je uspela da za vrlo kratko vreme pokrene sajt SGS, osmisli brojne projekte, doprinese popravljanju atmosfere u čitavom guslarskom okruženju i na kraju najčudesniji, najdivniji i nestvarni biser koje su srpske gusle iznedrile mlađanu Bojanu Peković.

boban 04

Boban Drašković: Ne možeš postati dobar guslar, ako nisi dobar čovek

  • Da bi neko uopšte pokušao da postane guslar koje osobine bi trebao da ima da bi se mogao svrstati među talente?

– Jedan od najvećih autoriteta u guslarstvu pokojni Dušan Dobričanin govorio je da svaki guslar mora da bude pre svega dobar čovek. Svakako bi i po meni to trebalo da bude najvažnija osobina svakog guslara. Kako će neko uz gusle pevati o čojstvu, pleminitosti, pravdoljublju, viteštvu i junaštvu, a sam ne poseduje te osobine. No, je li to baš tako, najbolje mogu odgovoriti sami guslari. Mislim da se guslar rađa, ali sam se više puta uverio da velikim i upornim radom može puno da se postigne, da i od prosečnog talenta možete dobiti veliko guslarsko ime.

  1. RatkoSRB Reply

    Живјеле Гусле, свети српски инструмент!

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: