Dragica Drapić Vučurević: Karate je izabrao mene!

Dvostruka svetska i evropska šampionka u karateu,najbolja sportistkinja u RS za 2010, karate majstor 3. Dan. eksluzivno za SHsportsita godine2010
Razgovarao: Trifko Ćorović
SLOBODNA HERCEGOVINA
 

 

D

ragica Drapić Vučurević (26), rođena Trebinjka,  posvetila se karateu još u prošlom veku. Koliko je zadužila ovaj sport najbolje govori činjenica da je nedavno od Karate saveza Republike Srpske dobila najveće priznanje koje može da dobije jedan sportista –  Zlatnu plaketu sa zlatnom značkom.  Do sada je osvojila 26 svetskih i evropskih medalja, dvostruki je svetski i evropski šampion. U svojoj dosadašnjoj bogatoj sportskoj karijeri nastupala je pod tri zastave. Na pomen njenog imena na pobedničkom postolju, vijorili su se barjaci Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Pored toga, ona je supruga i majka, planira da doktorira na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu potpuno uverena da najveće pobede u sportskoj karijeri tek treba da ostvari.

– Moj trener Rajko Radulović rekao bi da sport ne biramo mi, nego on nas. Karate je Božjom voljom i na moju sreću, odabrao mene. Kao i za prethodne sportove koje sam trenirala (fudbal i atletika) i ovde sam otišla na prvi trening KK Trebinje na nagovor drugarica 1999.godine. Trener mi je bio Radomir Milić u najmlađoj grupi, priseća se Dragica svojih početaka i nastavlja:

Poslije godinu dana, 2000. godine, na Gran priju Republike Srpske u Trebinju, osvojila sam prve medalje –zlato u borbama i srebro u katama. Upornošću i velikim radom za pet godina sam prešla put od najmlađe do najstarije grupe gdje mi je trener bio Rajko Radulović. Već 2005. okitila sam se prvom svjetskom medaljom. Bronzom je nagrađen moj dotadašnji rad.

 Planiram da se preselim u Beograd, završim doktorat, odaberem  ambiciozniji klub i nastavim sa takmičenjem. Još nisam dosegla svoj zenit

Poslije osvojene svjetske bronze životni put je Dragicu odveo na studije u Beograd, gde je sa prosekom 9 diplomirala na Fakultetu za fizičku kulturu. U vreme studija nastupala je za KK Žandarmerija. Iako je nastavila kontinuitet uspeha na  međunarodnoj sceni, svesna je da je napravila grešku prilikom izbora tima.

–  Žandarmerija je mali klub, pa iako sam se dobro borila i trenirala, klub nije imao veliki autoritet, pa su sudije na domaćim takmičenjima često donosile odluke koje nisu išle meni u prilog. Ipak, na međunarodnoj sceni sam napredovala. Prvi put sam  2008  poslata evropska prvakinja, a 2009 sam osvojila svetsku srebrnu medalju, da bi 2010. osvojila i svjetsku i evropsku titulu.

Dragica je vredno tretirala i za vreme trudnoće, a ozbiljnim treninzima se vratila već nakon 37. dana od porođaja i sa uspehom nastavila karijeru.  I već na prvom narednom takmičenju,  svjetskom shotokan u Novom Sadu osvojila je srebro. Svakodnevno trenira dva sata, a kada ima termina u hali trenira dvaput po 90 minuta, Tako da nije teško izračunati da je iza nje više od 10.000 sati treninga. Pored treninga posebnu pažnju je dala ishrani.

– Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja dosta sam naučila o pravilnoj ishrani sportista. Moj jelovnik se  svodi na voće, povrće, kuvana jela, mliječne proizvode i tjestenine. Dakle, bez alkohola, kafe, gaziranih pica i prženih jela i to bi bila preporuka za sve koji vode računa o svom zdravlju.

Krunu dosadašnje karijere obeležila je 2010. Gde je pored zlatnih medalja ponela i laskavu titulu najbolje sportistkinje RS.

– To priznanje koje mi je uručio Dejan Bodiroga me je učinilo srećnom. Na taj način skreće se pažnja najmlađima ka pravim vrednostima. I poruka da uzore traže među sportistima, a ne među uličarima. Te godine, Trebinje nije ni biralo sportistu godine, ali grad mi je ukazivao pažnju prijemima  i poklonima. Iskreno, za mene je vrijednije priznanje od kolega koji su u sportu i iskreno poštuju rad i postignute rezultate, nego materijalne nagrade od strane ljudi koji nisu bili neki sportisti.

dragica

   Za mene je vrijednije priznanje od kolega koji su u sportu i iskreno poštuju rad i postignute rezultate, nego materijalne nagrade od strane ljudi koji nisu bili sportisti.

Dragica kaže da su je političari uvijek rado prizivali u svoje društvo, naroćito poslije velikih takmičenja.

– Više puta sam imala priliku da se nađem u politici, ali hvala Bogu da sam čvrsta u svojim zeljama! Mislim da je najefikasnije se usmjeriti na onu oblast u kojoj si najuspješniji, a za mene je to, bez sumnje, karate.

Moge njene koleginice posle udaje i rođenja deteta završavaju karijeru, ali Dragica ima druge planove.

– Moja porodica se raduje međusobnim uspjesima, pa je napredak neminovan. Planiram da se u bliskoj budućnosti preselim u Beograd, završim doktorat, odaberem ovaj put ambiciozniji klub i nastavim sa takmičenjem. Mislim da još nisam dosegla svoj zenit. Po završetku sportske karijere svakako želim da ostanem u karateu i da radim sa djecom.
U Hercegovini je sve manje stanovnika, pa samim tim I potencijala, ali Dragica ne brine za budućnost svog sporta.

–  U mom sadašnjem Karate klubu Leotar plus ima puno talentovane djece i uvjerena sam da će , budu li nastavili vrijedno da rade, biti boljih od mene.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: