Braća Princip i njihovi unuci

Petorica unuka rođene braće Gavrila Principa, Jova i Nikole, ekskluzivno govore za „Politiku” o saznanjima koja su decenijama prenošena usmenom predajom u njihovoj porodici

rodjaci-Principa_23

Branislav Princip, Zoran Latifić, Saša princip, Slobodan Pejanović i Goran Latifić

Izvor: Politika
Autor: Slobodan Kljakić

Zahvaljujući trudu Gorana Latifića, nekadašnjeg košarkaša Partizana i jugoslovenskog reprezentativca, pripadnika slavne generacije s početka 1970-ih godina, prošle nedelje smo vodili jedinstven razgovor u Klubu „Politike”.

Goran nas upoznaje sa svojim rođenim bratom Zoranom Latifićem, takođe košarkašem iz onog vremena jugoslovenskog basketa, tada igračem Crvene zvezde, i sa svojim najbližim rođacima, Slobodanom Pejanovićem iz Beograda, Saša Principom koji živi i radi u Kanadi i s njegovim bratom Branislavom Principom iz Pančeva.

NJih petorica su unuci Jova i Nikole Principa, rođene braće Garila Principa, njihovog dede-strica, zbog koga smo se i okupili povodom stogodišnjice Sarajevskog atentata. Goranov, Zoranov i Slobodanov deda je Jovo, a Sašin i Nikolin deda je Nikola Princip.

Za jedinstvenu priliku u kojoj smo se našli zahvalnost dugujemo Zeferinu Grasiju, danas direktoru AD „Politika” i glavnom i odgovornom uredniku „Politikinog zabavnika”, koga drugarstvo i prijateljstvo vezuje s braćom Latifić iz onih vremena kada je i sam bio košarkaš Crvene zvezde, ali ga je život usmerio u svet novina i novinarstva.

Tokom razgovora imamo osećaj da prisustvujemo nekoj vrsti oglednog časa iz „istorije odozdo”, bez koje nema nijansirane slike o prohujalim događajima i ličnostima. Saznajemo činjenice o Gavrilu i njegovim najbližim koje se decenijama talože u porodičnoj riznici usmenog predanja, uz insistiranje sagovornika da njihova kazivanja treba da upotpune ili u nekom detalju rasvetle govor istorijskih dokumenata.

Dok nadlećemo prošlost kao u nekoj vremenskoj mašini, „vođa puta” je Goran Latifić koji se na početku razgovora čvrsto oslanja na istraženu istoriografsku građu i objavljene studije o genealogiji porodice Princip.

Glavni oslonac su doprinosi profesora dr Božidara Tomića koji je prvi, još 1939. godine, objavio detalje ove genealogije, a onda i doprinosi Vladimira Dedijera koji je prvo u Americi na engleskom, a onda i u Jugoslaviji 1966. godine objavio knjigu „Sarajevo 1914”.

Dobar deo fotografija koje se nalaze pred nama na stolu, prenoseći nam slike jednog davnog vremena, sačuvan je baš zahvaljujući brizi profesora Tomića. Otkuda su i kojim putem one do njega stigle do danas nije utvrđeno.

Na jednoj od tih fotografija vide se i trojica braće Princip – Jovo je bio najstariji, Gavrilo srednji a Nikola najmlađi brat. I nije taj snimak tek nemi svedok prohujalog doba. Vidimo na njemu Gavrila koji sedi i jedini u rukama drži knjigu u vreme kada je učio školu, što nam govori da je za njegove najbliže, pogotovo za starijeg brata Jovu, tada kelnera u Sarajevu, već bio „čovek od knjige”.

Zato je i brinuo o njemu i njegovom školovanju, baš kao što će kasnije pomagati i najmlađeg brata Nikolu, koji je završio Medicinski fakultet u Gracu i naredne, 1925. godine, bio promovisan u „doktora celokupnog lekarstva” u istom gradu.

Jovo, Gavrilo i Nikola bili su deca Petra i Marije Princip, koji su izrodili devetoro dece, ali su im samo njih trojica ostala u životu. Krenuli su iz rodnog sela Obljaja kod Bosanskog Grahova u svet, svako svojim putem, ali su se ti putevi tesno preplitali.

Interesantno je, kaže Goran Latifić, da je porodica sačuvala malo ličnih dokumenata, zbog čega se pita da li je deda Jovo, kao najstariji brat, iako je posle atentata odmah bio uhapšen a onda deportovan u logor u Arad, ipak imao dovoljno vremena da skloni, možda i uništi dokumente koji bi nešto svedočili o Gavrilu.

– Nema nijednog pisma, nikakvog traga, što nije sasvim logično. Deda Jovo je školovao Gavrila i u Beogradu, pomagao ga koliko je mogao, mora biti da su imali i neku prepisku. Ipak, nema nijednog dokaza koji bi to potvrdio. Kada sam o tome razgovarao s Radoslavom Gaćinovićem, koji je dublje istraživao „Mladu Bosnu”, razložno je ukazao na visok nivo konspiracije u toj organizaciji mladih nacionalnih revolucionara, čime se može objasniti i nepostojanje izvorne dokumentacije, prepiske koju su oni vodili –kaže Goran Latifić, na početku svedočenja za „Politiku” pod čijim su se svodom prošle nedelje okupila petorica unuka trojice braće Princip.

 

Ostavite komentar

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: