BEZ MASKE: Poznajemo li sebe?!

Često na ulici srećem „poznanike“. Na svakom koraku je neko ko će te pozdraviti, javiti se. Reći ćeš hladno,“Ah da, to je moj poznanik“. Za svakog ćemo reći, „poznanik“. Ali da li je ta riječ „poznanik“ izblijedila?

maske small

Autor: Dajana Aleksić

Šta ona znači? Kad sam bila mislila sam da je poznanik ona osoba koju ja dobro poznajem, ali sve više kako koračam stazama odraslog, vidim koliko su ljudi okrutni, da neke koje mislimo da poznajemo,uopšte ne poznajemo.
Da li poznajemo ljude u stvari? Da li ih poznajemo na pravi način?
Shvatam,prepoznajemo ih po figuri, onoj finoj slici što vidimo spolja. Zapravo po onome što želimo da vidimo, kako nama odgovara.
Ali šta je sa onim unutra?! Onim po meni mnogo bitnijim. Zašto taj dio osobe ne želimo da upoznamo, zašto nam oni ne dopuste da ih upoznamo?!
Da li je to strah od istine ili šta?
Možda ne dozvoljavaju zbog toga ,što ne poznaju ni sami sebe.
A da li mi poznajemo sebe dovoljno dobro? Kad znamo kritikovati druge, da li mi poznajemo sebe?
Ne trebate se čuditi pitanju.
Ujutru kada se pogledate u ogledalo, ta osoba koju vidite postoji li stvarno?
Da li se sjene te osobe u ogledalu poklapaju sa sjenama one male osobe koja možda postoji u nama, a za koju ne znamo?! Ili, još gore, znamo ali joj ne damo da izađe na vidjelo.
Slučajno ili namjerno je zaklanjamo.
Pravimo svoj lik prema želji svijeta. Pokoravamo se već ustaljenim pravilima, zašto je to tako?
Zašto na ulici postajemo još samo jedni šetači skrojeni po mjeri drugih? Zašto radimo ono što drugi misle da treba tako?
Svi imamo svoje ime i prezime. Zbog čega je potrebna ta druga ličnost, koju uporno pokušavamo da stvorimo? Zbog čega težimo onda da postanemo neko drugi i zašto nemamo svoje „JA“ .
Zašto ne vjerujemo u sebe? Kad postavim ovo pitanje, kažu mi jednostavno vjerujem.
I ti ćeš mi sada sigurno da vjeruješ, ali kako vjeruješ kad to ne pokazuješ. Živiš u iluziji.
Zašto riječima koje oslikavaju tebe ne dozvoliš da isplivaju na površinu i da ih drugi čuju?
Poznajemo li sebe i granice do kojih možemo ići –neko će vam postaviti to pitanje.
E samo me zanima kako neko zna šta mi možemo, ko nameće te granice i pravila?
Mi ih postavljamo, mi stavljamo tu crtu.
Da li poznajemo spostveni karakter, ono na šta je spreman u dobrom i lošem.
Kakve će naše riječi biti u tim situacijama?
Da li ćemo uopšte braniti stav ili potisnuti riječi u sebe radi drugih?!
Zašto nam riječi bruje u glavi a niko ih ne čuje? Možda, jer mi sami ne želimo da se čuju, samo sebe zavaravamo.
Želimo li uraditi nešto u životu ili se samo pokoriti?
Kad će se neki probuditi iz sna i reći “Dobro jutro”, ali ne drugima već sebi samom. Možda ćete se iznenaditi.

Zato, poznajemo li sebe ili je sve ovo naša maska, šta se treba desiti da se maska skine, i da konačno pred svijet izađemo i kažemo: TO SAM PRAVI JA – onaj koji brani svoje stavove, koji je oduvijek bio tu!

Close
Molimo Vas da podržite naš sajt
Ако Вам се свиђа сајт молимо Вас да кликнете на неку од следећих опција и да помогнете сајту да постане бољи.
error: